Од 1997. године до данас узастопни високи представници присвајају, без икаквог правног образложења, неограничено право да у БиХ владају и кажњавају декретом, те све више пажљивих посматрача стања у БиХ закључује да ОХР мора бити укинут, истакнуто је у 28. Извјештају Владе Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.
Као примјер се наводи писање колумнисте највећег европског недјељника „Шпигл“ Максимилијан Попа, који је у августу, након Шмитовог бијесног испада пред новинарима у Горажду, написао: „Колеричан наступ поново наводи на питање да ли је Шмит прави човјек за позицију врхунског дипломате. Међутим, овај проблем још је дубљи. Истина је да треба укинути функцију високог представника. Недемократска је и неоколонијална. Представља увреду за народ БиХ“.
У Извјештају из септембра 2022. године, Међународна кризна група каже да већ „дуго тврди да /ОХР/ треба бити затворен, пошто је наџивио корисност своје сврхе, те да се противи коришћењу бонских овлаштења до краја постојања“.
У Извјештају је наведено да су се чак и бивши високи представници придружили позивима да се ОХР затвори, те да је у јануару ове године први високи представник Карл Билт написао да је ОХР „прешао пут од тога да је дио рјешења до тога да је постао дио проблема“.
ПРИСВОЈЕНА ДИКТАТОРСКА ОВЛАШТЕЊА ОХР-А СУ ФЛАГРАНТНО НЕЛЕГАЛНА
Високом представнику као функцији, стране потписнице Анекса 10 Дејтонског
споразума, међу којима и Република Српска, дале су овлаштење да дјелује као координатор међународних активности у погледу цивилних аспеката Дејтонског споразума и помаже странама у њиховим напорима.
– Анекс 10 дефинише стриктно ограничен мандат високог представника, а не садржи ни најмању назнаку диктаторског права да доноси одлуке обавезујуће за владе и грађане БиХ – напомиње се у Извјештају.
Метју Периш, стручњак за међународне односе и бивши правник у ОХР-у, наводи да су функције високог представника ограничене на координацију рада других међународних организација, те праћење и подстицање домаћих званичника да испуне своје дејтонске обавезе.
Упркос томе, напомиње се у Извјештају, од 1997. године до данас, узастопни високи представници присвајају, без икаквог правног образложења, неограничено право да у БиХ владају и кажњавају декретом, чиме су флагрантно прекорачили дејтонски мандат високог представника и одбацили цијели демократски систем успостављен Уставом БиХ.
– Узастопни високи представници чак су прокламовали да њихове одлуке не подлијежу преиспитивању пред Уставним судом БиХ. Високи представници тврде и да их у вршењу неограничених извршних овлаштења подржава такозвани Савјет за спровођење мира /ПИК/, а сам ПИК је, међутим, тек провизорна самоименована група земаља без статута, без упоришта у било ком уговору и без правног ауторитета – наведено је у Извјештају.
У документу се додаје и да је Савјет „поздравио“ присвајање ових овлаштења, али да није имао никакво легално право да високом представнику додјељује нова, широка овлаштења.
„Додатна овлаштења, осим по основу мандата који црпи из Дејтонског споразума, високом представнику никада није дао ни Савјет безбједности УН“, наведено је у Извјештају.
ШМИТ ЈЕ ПОСЕГНУО ЗА ОДЛУКАМА КОЈИМА ФЛАГРАНТНО КРШИ ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ
Након посљедњег извјештаја Савјету безбједности који је Република Српска доставила у априлу, Шмит је почео да доноси одлуке за које тврди да су обавезујуће за грађане и владе у БиХ.
У Извјештају је оцијењено и да је након одлуке из јула којом је измијенио Изборни закон БиХ, организација Транспаренси интернешенел у БиХ с правом осудила чин наметања као потпуно неприхватљив и неспојив са демократским начелима.
– Шмитове одлуке су правно ништавне из два разлога. Прво, према Дејтонском споразуму, противправно је да високи представник /функција за коју тврди да је обавља/ одлуком утврђује закон, а друго, чак и да позиција високог представника има надлежност да доноси обавезујуће одлуке, Шмит такво право не би имао – наведено је у Извјештају.
Као што је Република Српска образложила у своја посљедња два извјештаја Савјету безбједности – Кристијан Шмит није високи представник.
– Дејтонски споразум захтијева да именовање на функцију високог представника одобри Савјет безбједности. Пошто је једини нацрт резолуције којом би Шмит добио сагласност на позицију високог представника одбијен на гласању на Савјету безбједности у јулу 2021. године, Шмит није високи представник – наведено је у Извјештају.
ОХР СЕ МОРА ОДРЕЋИ ДИКТАТОРСКИХ ОВЛАШТЕЊА
У овом документу је истакнуто да је ОХР одавно требало затворити и да је то тијело требало да одустане од прокламације да високи представник има деспотско право да декретима намеће законе и казне.
– Четири су основна разлога зашто ОХР треба да одустане од таквих овлаштења. Прво, употреба наводних диктаторских овлаштења представља флагрантно кршење закона, укључујући Устав БиХ, Анекс 10 Дејтонског споразума и конвенције о људским правима које су на снази. Друго, свако посезање за овим диктаторским овлаштењима представља нечувено неоколонијално кршење суверенитета БиХ. То је увреда за народе БиХ, који имају право да управљају собом по свом уставном систему – наведено је у Извјештају.
Као трећи разлог наведено је да многе интервенције високог представника у БиХ, посебно мјере које су нарушиле деликатну равнотежу Дејтонског компромиса, биле су погубне за функционалност и политичку стабилност БиХ.
– Неуставна централизација надлежности на нивоу БиХ – путем личних одлука високог представника и мијешањем у предмете пред Уставним судом БиХ – учинила је тај ниво готово потпуно нефункционалним. Заиста, раније мјере високог представника којима је мијењан изборни процес обесправиле су Хрвате и гурнуле ФБиХ у дуготрајну политичку кризу – наведено је у Извјештају.
Четврти разлог је то што посезање за диктаторским овлаштењима чини још горим то што високи представник не одговара буквално ником на земаљској кугли.
У Извјештају се подсјећа и да се Шмит чак хвалисао својом неспутаном моћи у интервјуу за Радио Слободна Европа у октобру, када је навео „Одлуке које доносим су моје одлуке… Не могу чекати да све буде договорено“.
– Потпуни недостатак одговорности ОХР-а наглашен је Шмитовим одлукама од 2. октобра којима измијењен Изборни закон БиХ и Устав ФБиХ, а које су наметнуте противно жељама већине чланова Управног одбора ПИК-а – наведено је у документу.
У Извјештају се напомиње и да су само двије земље у свијету изразиле подршку Шмитовим одлукама, а да је у међувремену ЕУ издала саопштење у ком јасно изражава незадовољство његовим потезима.
– У овом тренутку, дакле, високи представник чак дјелује супротно жељама међународних тијела која му, како тврди, дају легитимитет да користи извршна овлаштења која наводно има – наводи се у документу.
ЧАК И БОШЊАЧКЕ СТРАНКЕ ОДБАЦУЈУ ШМИТОВО ПОЛАГАЊЕ ПРАВА НА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА
У Извјештају се наводи и да „разјарена“ и жестока реакција бошњачких политичких странака у БиХ на вијест да Шмит планира да донесе одлуку о измјенама и допунама Изборног закона БиХ на начин који има за циљ да заштити политичка права Хрвата загарантована Дејтонским споразумом разоткрива недостатак легитимитета присвојених диктаторских овлаштења ОХР-а и непринципијелно лицемјерје бошњачких политичких странака и њихових међународних помагача.
– Како је Међународна кризна група објаснила у извјештају из септембра прошле године, бошњачки лидери се `боје да ће им Шмитова мјера ослабити позицију и најављују припреме за нови рат ако тако настави`. Бијесна и ратоборна реакција бошњачких политичких странака на Шмитов приједлог наглашава чињеницу да је њихова подршка ОХР-овим нелегалним диктаторским овлаштењима све вријеме непринципијелна – наведено је у документу.
Извјештај Савјету безбједности УН односи се на период мај-октобар и у њему, као и у својим досадашњим извјештајима, Влада Републике Српске изражава виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, с циљем разјашњавања становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.
Извјештај је доступан на интернет страници Владе Републике Српске.
