Велика српска позоришна глумица Живана Стокић – Жанка /1887-1947/, позната по тумачењу ликова из дијела Бранислава Нушића, рођена је 24. јануара 1887. године.
Жанка се са 14 година удала за једног зајечарског абаџију. Међутим, „побјегла“ је са позоришном трупом.
Муж је први пут успио да је /батинама/ врати кући, али је други пут младу Жанку узео у заштиту глумац Аца Гавриловић, који је касније постао њена велика љубав.
Њене запаженије улоге су Тоанета у „Уображеном болеснику“, Дорина у „Тартифу“, Нера у „Подвали“, Стана у „Станоју Главашу“.
Али, Жанка је посебно бриљирала у Нушићевим дјелима као Сарка у „Ожалошћеној породици“, Јулишка у „Путу око свијета“, Мица у „Власти“ и Живка у „Госпођи министарки“.
Жанка је за четврт вијека умјетничког рада доживјела разна признања.
Остало је записано да је од десет часова прије подне до два по подне примала честитке у скадарлијској кафани „Два јелена“.
Поклони су били необични, па је, између осталог, добила обвезнице ратне одштете, џак са двије хиљаде „стопараца“, кученце у корпи од цвијећа. Предато јој је и 160.000 динара у готовом новцу.
Живјела је окружена својим псима и канаринцима, а ни болесна није одбила да кумује мечићима у зоо-врту.
Жанка је имала проблем са дијабетесом и набавком инсулина. Зато је током рата учествовала у позориштима „Весељаци“ и „Централи за хумор“ у програмима Радио Београда који је био под њемачком управом… Те емисије су ишле након читања вијести и објава њемачког команданта града, због чега ју је касније комунистичка власт теретила.
Жанка је изведена пред Суд за суђење злочина и преступа против националне части 3. фебруара 1945. године. Послије дужег вијећања, осуђена је на осам година губитка националне части. Није имала браниоца, чак ни по службеној дужности.
Казна је била и друштвено користан рад и одређено јој је да чисти улице.
У молби за помиловање, двије године касније, навела је да је током рата крила у свом стану Кочу Поповића и Самуила Пијаде /брата од стрица Моше Пијаде/, те породицу Флоре.
Министар правосуђа Србије Душан Братић предложио је да се казна смањи, износећи, између осталог, да је „оптужена већ годинама безопасна по друштво“.
У љето 1947. године посјетио ју је велик српски глумац и колега Миливоје Живановић и саопштио – да јој је све опроштено.
Жанка Стокић преминула је 1947. године.
