Легендарни тренер Мирослав Ћиро Блажевић, сахрањен је данас у Алеји великана на загребачком Мирогоју.
Блажевић је преминуо у 88. години након дуге и тешке болести, а након јутрошње комеморације која је одржана у дворани Ватрослав Лисински, у послијеподневним часовима је сахрањен у Алеји великана и свијет се данас и званично опростио од овог великог стручњака.
Посљедњем испраћају Ћире присуствовало је неколико стотина људи. Врло емотиван говор одржао је селектор Хрватске Златко Далић, рекавши да ће му Ћиро у сваком тренутку недостајати.
„Увијек сам говорио ви, али на дан твог опроштаја ћу пријећи на ти. Одлазиш на неко друго, боље мјесто, играти друго полувријеме. Ово прво, земаљско, нажалост је завршило. Да си овдје с нама, ти би нас погледао, насмијао се и опсовао нас, како знаш“, рекао је Далић па наставио: „Погледај колико је раје дошло. Не би нам дао да данас плачемо и тугујемо. У твом друштву увијек су били смијех, весеље и срећа. Горе на небу, чекају те анђели, радосни су што је дошао тренер свих тренера. Скоро ће крај утакмице, а они губе 2:1. Само ти можеш окренути утакмицу и побиједити. Недостајаћеш нам, Ћиро. Ушао си под нашу кожу, наше породице и домове. Ти си наш, Ћиро. Недостајаће ми твоје друштво, твоја подршка и заштита. Ти си био пуно више од тренера, један једини и непоновљиви. Џентлмен, шармер и мотиватор. Само си ти могао нешто опсовати на телевизији, а да ти нико не замјери. Само ти си могао рећи грубе ријечи, а да нико ништа не замјери. Ти си једна од највећих фаца, који је ходао овом регијом. Оставио си нам пуно тога, ниси био копија. Тебе нико не може замијенити. Волио си Босну и Херцеговину, али од свега највише своју Хрватску. Био си велики домољуб. И зато ти лака земља. Драги Ћиро, нека ти је вјечна слава.“
Мирослав Ћиро Блажевић преминуо је 7. фебруара у 88. години након дуге и тешке болести. Окупљени су се посљедњи пут опростили од Ћире бацањем руже на његов ковчег.
Хрватски медији наводе како је сандук спуштен у гробницу, док је трајала позната француска шансона Ла Мер.
Kо је био Ћиро Блажевић?
Тренер свих тренера, како је гласио његов надимак којег је добио након освајања бронзе са Хрватском на Свјетском првенству 1998. године, је рођен 10. фебруара 1935. године у Травнику.
У играчкој каријери, која је према његовом сопственом признању била просјечна, наступао је за Травник, загребачке Динамо и Локомотиву, Сарајево, Ријеку, те швајцарске клубове Сион и Моутије.
Kао 33-годишњак је 1968. године постао тренер Вевеyја, а већ након двије сезоне долази до првог од 11 трофеја у тренерској каријери – освајача 1. лиге Швајцарске.
Своју пуну афирмацију и признање за свој рад, стекао је на крају сезоне 1981/1982., када је донио титулу Динаму након 24 године чекања, а касније ће се показати и посљедњу у Југославији.
Од јула 2008. до децембра 2009. је водио репрезентацију Босне и Херцеговине до првог пласмана у бараж у историји, али у борби за Свјетско првенство 2010. од селекције БиХ је бољи био Португал.
Ипак, остаће заувијек упамћен, не по резултатима колико по приступу тренерском послу, специфичном слаткорјечивом односу са новинарима, те начином на који је „галванизовао“ фудбалере који су били спремни учинити све за њега и саиграче на терену.
