Књижевник Небојша Лапчевић добио је је награду „Меша Селимовић“ за 2022. годину, за своју збирку поезије „Филателист“, саопштено је данас у Великој сали Вукове задужбине у Београду.
На свечаности је био присутан награђени писац, а додјела се организује 35. пут, док је оснивач компанија „Новости А. Д.“
Лауреат је у надахнутом говору под називом „Мешино острво у које сам упловио“ истакао да се између осталог захваљује писцима у конкуренцији за ову награду „који су једнако могли бити на овом мјесту у Вуковој задужбини“.
– Долазим из царског, Лазаревог града, из Багдалине кошнице, гдје је један „угаони камен“ духовности и умјетности уграђен у темеље српске културе. Из продукције „Багдале“ која ове године слави 65 година постојања, читајући нобеловце Сен Џон Перса, Бретона, Клодела, Сефериса, а посебно издања поезије несврстаних, пронашао сам своје тачке интересовања на књижевној мапи свијета – говорио је Небојша Лапчевић за своју награђену пјесничку књигу „Филателист“ издавача Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ из Краљева.
Цитирао је аргентинског писца Хорхеа Луиса Борхеса, који је говорио да је „поезија обавезна само према љепоти и као светиња увијек је један круг испред свијета“.
Како је писац уредник у Легату Милића од Мачве, гдје је велики сликар оставио 120 оригиналних слика, у свом говору је истакао да је био веома надахнут његовом умјетничком енергијом и ликовном поетиком, те да је Милић причао да ће се на „лебдећим балвановима“ кроз 200 година вратити на земљу као „отшелник“ да оствари свој завјет.
– Сигуран сам да је и Меша Селимовић „отшелнички лук“ негдје горе на небу оставио као путник кроз вријеме. Пјесник је себе завјештао свијету књижевности и обезбиједио опстанак у вјечности. Ја сам, чини ми се, упловио у Мешино „Острво“ и Селимовић каже „Његово је – мрежа, чамац, рибе, говори, туга и бес, лутање по острву“. Умјетничку слику свијета Меша је гледао оком и срцем, пишући своје непрегледно, исповедно острво – закључио је Лапчевић у свом говору и захвалио се жирију и компанији „Новости“.
Велики жири је био састављен од 53 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и литерарних историчара. Новинар културне редакције „Вечерњих новости“ Драган Богутовић је са Огњеном Лакићевићем основао ову награду.
Награда „Меша Селимовић“ коју чине скулптура са ликом великог писца, повеља и новчани износ, биће уручена накнадно, на Косанчићевом венцу у Београду, на мјесту срушене Народне библиотеке Србије у Другом свјетском рату.
Од оснивања награде правила се нису мијењала. Сваки члан жирија предлаже пет књига савремених домаћих аутора, објављених 2022. У обзир долазе сви жанрови (романи, књиге приповједака, пјесничке књиге, књиге есеја, путописи, књижевне студије…) с тим што исти писац награду може да добије само једном.
У обзир не долазе антологије, као ни савремена и изабрана дјела, а до побједника се долази – збрајањем гласова критичара.
Пјесничка књига „Филателист“ је побиједила са 15 гласова, а чланови жирија из 25 мјеста и градова, на овогодишњем конкурсу издвојили су више од 90 наслова.
Лауреат Небојша Лапчевић живи у Крушевцу и ради Културном центру, а у свом опусу има велики број збирке пјесама, прозе, приче за дјецу, либрета за опере и сценске кантате, два романа, и овјенчан је наградама „Србољуб Митић“, „Ђура Јакшић“, „Расински цвет“, „Брана Цветковић“, „Радоје Домановић“, „Печат краља Лазара“, „Златне значке КПЗ Србије“, и многим другим у земљи.
Прво жирирање 1988. године донијело је велико изненађење, јер су са потпуно истим бројем гласова, награду „Меша Селимовић“ равноправно добили Милорад Павић („Предео сликан чајем“) и Дубравка Угрешић („Форсирање романа реке“).
То се поновило тачно двије деценије касније – признање је отишло у руке романсијера Петра Сарића („Сара“) и Владимира Кецмановића („Топ је био врео“).
