Историјска обавеза Срба је разобличити и поништити све медијске и политичке лажи представника друге стране о рату од 1992. до 1995. на простору БиХ, посебно у вези са Сарајевом, оцијенио је данас шеф Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, на панелу „Да ли је Сарајево био опкољен и блокиран град“.
„Питање опсаде или блокаде Сарајева је можда и најважније, јер ће непосредна свједочења, заједно са научно-истраживачким достигнућима, неизбјежно покренути исправљање, ако не свих, а оно многих подвала и лажи, које су се појавиле само као одјек велике и по свијету вјешто раширене преваре“, рекао је Цицовић.
Цицовић је на панелу у Београду истакао, да је примјер пропаганде лажи и напад на Српску Илиџу 22. априла 1992. године, иако се истина /да су муслимани напали Србе/ могла видјети у директном телевизијском преносу.
Он је указао да би при свему томе ваљало имати у виду да је континуирано пропагандно дјеловање политичког Сарајева, уз подршку Запада, против српског народа – започело прије рата.
Цицовић је рекао да је та пропаганда и у рату свим средствима и могућностима интензивирана до крајњих граница, а није престала ни прослије рата, па ни данас.
„Више од 30 година касније, политичком Сарајеву и његовим страним менторима, зашто не рећи и страним господарима, смета све што је српско, а Република Српска и њена уставна права су директна мета. Правна насиља, подвале и подметачине са тих адреса не престају, мијењају се само начини и средства“, истакао је Цицовић.
Он је нагласио да најјаче аргументе у разобличавању тих и свих осталих медијских и политичких лажи, имају непосредни учесници сукоба и битака у том рату.
„Али, те аргументе у разобличавању лажи имају имају и научници који о сваком конкретном сукобу и свакој конкретној акцији непријатељске пропагандне машинерије, расуђују на основу историјских докумената – наредаба, извјештаја, могућих тумачења, тобоже, неутралне стране, анализом посљедица таквих акција и другим посебним средствима“, указао је Цицовић.
Цицовић је напоменуо да ће аргументи презентовани у извјештају Међународне комисије о страдању Срба у Сарајеву, бити велика помоћ садашњим и будућним истраживачима.
Он је подсјетио на оцјену Владе Републике Српске, да ће тај извјештај „допринијети објективном и непристрасном сагледавању свих чињеница везаних за страдање Срба у Сарајеву, као и да ће цјеловито и истинито сагледавање ратних догађаја у Сарајеву, али и цијелој БиХ, допринијети јачању повјерења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација“.
Цицовић је оцијенио да овакви скупови и отворени разговори доприносе, не само расвјетљавању пропагандних подвала и успостављању историјских истина, него и јединству српског народа, које му је сада, у јеку заоштрених односа Истока и Запада, посебно потребно и нарочито значајно.
Он је истакао да је, поред историјских истина и истина о српског народу и држави, јединство гаранција опстанка Срба.
„Да бисмо као народ и држава опстали морамо у сваком од нас развијати љубав према очувању и његовању српског језика и српског писма, ћирилице, српске вјере православне, српске историје, културе, тарадиције, јер смо на томе стасали и тиме надахнути знаћемо и у будућности сачувати своје право на истину, слободу и правду, на своју Републику Српску“, рекао је Цицовић.
Панел је организовало Удружење „Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију – Истина и правда“ из Источног Сарајева, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији.
На панелу се разговарало о предратним, ратним и постратним бошњачким неистинама о карактеру и садржају рата у БиХ, на примјеру сарајевског ратишта, а обратили су се о некадашњи министар унутрашњих послова Републике Српске Томо Kовач, дугогодишњи главни инспектор Министарства унутрашњих послова Српске за истраге ратних злочина Симо Тушевљак, професор Душан Шеховац.
Организатори су у најави скупа истакли, да је бошњачка и свјетска прича о опкољеном граду Сарајеву непотпуна, јер намјерно заборављају да је то био највећи српски град послије Београда на крају 20. вијека, заборављају историјску истину да је прво град Сарајево подијељен на бошњачке и српске енклаве, које су биле војно блокиране од друге стране и у исто вријеме опсједнуте и опкољене.
На панелу су приказане и фотографије и видео-прилози као аргументи и докази за ставове које су изнијели панелисти.
