Генерални директор „Електропривреде Републике Српске“ Лука Петровић, изјавио је данас на Јахорини, да енергетска транзиција носи најболнији процес – декарбонизацију, те навео да треба развијати инвестиције које имају јефтину цијену електричне енергије, а то су сунце, вјетар и вода.
„Нама се стално намеће енергетска транзиција, а она значи и декарбонизација, паметне технологије и реорганизација, при чему је за нас најболнији процес декарбонизација, односно плаћање емисије угљен-диоксида у атмосферу“, изјавио је Петровић новинарима уочи панела „Енергетска транзиција не/сигуран пут“ на „Јахорина економском форуму“.
Петровић је нагласио да то у БиХ још нико не ради или има интерни обрачун, а када дође до обрачунавања емисије честица угљен-диоксида – свакако да ће то утицати на поскупљење електричне енергије.
Према његовим ријечима, треба развијати инвестиције које имају јефтину цијену струје, а то су сунце, вјетар и вода и гдје постоји тај огромни потенцијал који, како је нагласио, треба што хитније искористити, што значи да енергетске компаније треба да имају више удјела из обновљивих, него из конвенционалних извора енергије.
Петровић каже да тај процес „неко треба да помогне“.
„Ми још као енергетске компаније и као земље кандидати за ЕУ, нисмо добили никакве грантове нити осигурања да треба да извршимо транзицију са декарбонизације и кориштења угља на обновљиве изворе, јер ми то ионако не можемо урадити самостално“, истакао је Петровић.
Он је подсјетио да је, када се посматра Балкан, у Републици Српској најповољнија цијена енергије и за домаћинства и за привреду.
Генерални директор „Електропривреде Републике Српске“, поручио је да се од ЕУ очекује да финансијски подржи домаће пројекте, који ће бити квалитетно и стручно креирани, што је, како је указао, пут ка рационализацији кориштења угља у сврху производње енергије.
Он подршку ЕУ очекује и за еколошке реконструкције у домаћим термоелектранама.
„Ми смо то урадили у Угљевику и то нас је коштало више од 80 милиона евра, уз период отплате од 20 година“, навео је Петровић.
Петровић је истакао да постоје техничка рјешења и за нове термоелектране, а то су такозвани котлови са високим притисцима – суперкритични котлови, за шта је потребна адекватна финансијска подршка.
Према његовим ријечима, све будуће мјере носе дугорочну одговорност за заштиту стандарда домаћег становништва, при чему ће паметна технологија имати кључни значај.
У панел-дискусији о енергетској транзицији учествовао је, између осталих, предсједник Борда директора „Електропривреде Црне Горе“ Милутин Ђукановић, као и Марко Мијић из ЕЛНОС-а, те Марин Зовко – члан Управе компаније ИНА.
