Начелник општине Соколац, Милован Бјелица, позвао је своје суграђане да и ове године отворе своје домове и своја срца за дјецу са Косова и Метохије.
Пројекат „Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске“ од 2012. године организује Одбор за помоћ Косову и Метохији. Више од 6 000 српске дјеце у пратњи преко 550 просвјетних радника боравило је у Републици Српској.
„Дјеца у енклавама на Косову и Метохији не излазе често из својих енклава, својих села, немају могућност да упознају другу дјецу, да се друже међусобно. Свједоци смо све тежег положаја за Србе на Космету. Када је на Сјеверу лоше, замислите колико је горе у Косовском поморављу или другдје у енклавама. Колико је ту тензије, притиска, колико страха и стреса. Тим прије, одмор од посебно тешке свакодневице је више него потребан“, истакао је Бјелица.
Он додаје да је ово путовање прилика за најсиромашнију дјецу да прекину живот у изолацији, упознају другу дјецу, стварају пријатељства, и истовремено уживају у распусту на мирном мјесту, те да бар на седам дана не мисле о свему оном што их притишће и гуши.
„Соколац и Романија разумију патњу и несрећу. Не тако давно Соколац је несебично отворио своја врата за хиљаде људи који су морали да напусте своје домове. Многи од њих су данас Сокочани, у Сокоцу су добили дјецу, унуке и праунуке. Соколац и Романија су одвајкада сигурно уточиште за сваког невољника. Покажимо да смо достојни предака и репутације нашег завичаја и пријавимо се да будемо домаћни за дјецу са нашег Космета од 25. Јуна до 2. јула“, поручује начелник ове локалне заједнице.
„О Косову пјевамо, Косову кличемо и скандирамо, Косовом се кунемо и заклињемо. Послушајмо онда срца и ријечи блаженопочившег Митрополита Амфилохија: „Да сви, једним устима и једним срцем кажемо свијету, и то не само овог тренутка него и сјутра и прекосутра и док нас буде било и док буде посљедњег потомка овога народа, да кажемо да је Косово наша зјеница, да је Косово срце нашег срца, да је Косово наш свети град Јерусалим и да се ми њега као своје душе и судбине своје не можемо одрећи! Ни у овом земаљском животу нити у оном Божијем непролазном!“, закључио је Бјелица.
