Београђанин Славиша Вукотић прешао је бициклом руту дугачку 600 километара, возећи од Београда до Требиња, како би се и сам увјерио у оно о чему је посљедњих година много слушао – љепоте најјужнијег града Републике Српске, које су га одмах на први поглед одушевиле.
Овом педесетосмогодишњем пословном човјеку који себе убраја у бициклисте – ентузијасте није сметала оволико дугачка километража, која је могла бити и краћа, али је намјерно кренуо захтјевнијом варијантом преко Сарајева и Мостара, како би се упознао са што више крајева Босне и Херцеговине, а што се издржљивости тиче – она га, како каже, још одлично служи.
„Упркос дугој и напорној стази, после скоро четири дана вожње, синоћ сам без већих проблема стигао у Требиње и овде ћу остати два дана које ћу у потпуности искористити да разгледам град и упознам се са овдашњом културом колико је то могуће у овом кратком времену, а не сумњам да ћу видети доста тога, јер сам већ првим утисцима одушевљен“, рекао је Вукотић, којег смо данас срели на главној требињској улици.
Каже да је о Требињу слушао много, чак и деценијама уназад, јер је некада давно његов ујак живио у овом граду, али га је и поред свега пријатно изненадило гостопримство људи.
Напомиње да се у неђељу, возећи се магистралним правцем од Љубиња до Требиња, зауставио у селу Величани у регији Попово поље, јер је имао гумидефект, али је све ријешио врло брзо захваљујући гостољубивости мјештана овога села, који су га, након што је замијенио гуму, прелијепо угостили.
„Пробушила ми се гума после 35.000 пређених километара, јер сам тим гумама прешао и Немачку, Хиландар, Црну Гору, Тару и све сам брзо решио захваљујући и помоћи овдашњих мештана“, испричао нам је Вукотић.
Ипак на крају додаје да му је тура до Требиња била једна од најзахтјевнијих, иако већ деценију и по вози дуге туре по цијелој Европи, а са југа Српске прелази након два дана у Црну Гору.
Све ово му, како додаје, неће сметати да и наредне године бициклом дође у Требиње.
