Подстанарски живот прошлост је за Индиру, Гаврила, Дајану и најмлађег Стефана. Безбрижно одрастање у топлом дому, радост је и за родитеље, Марину и Александра, који су, кажу, коначно на своме.
– Нисмо имали намјештај, нити је овдје била прикопчана вода, градска, тако да смо чекали добре људе који су нам хвала богу помогли. Дјеца су баш пресрећна у својим собама, својим креветима – прича Марина Ђекић.
– Добили смо првенствено свој кров над главом, а добили смо здравије услове за дјецу које, у претходним кућама, сами и знате, буде и влаге. Све је добро, јако здраво за дјецу прије свега – додао је Александар Ђекић.
Изградњом куће, стављен је печат на једну племениту причу, истакао је парох Бранко Репаја, који је и освештао нови дом.
– Никада Србин није прелазио ни преко прага без Бога тако и од данашњег дана и часа. Породица Ђекић овај свој новосаграђени дом прелазиће с благословом Божјим – поручио је Бранко Репаја, парох трећи дубички.
За потпуни завршетак радова, чија је вриједност 90 хиљада марака, преостало је постављање ограде око куће и степениште.
– Наш народ је веома хуман, наш народ помаже и успјели смо. Ово је само још једна од кућа. Чини ми се да ће бити десетак што кућа што већих грађевинских објеката у Републици Српској – нагласио је Саша Вигњевић, предсједник Хуманитарне организације „Срби за Србе“.
Посредством организације Срби за Србе, на подручју Козарске Дубице до сада су стамбено збринуте три породице.
