Патријарх је рекао да су одрасли успјели да створе и друштво у коме је све више дјеце насилника и злочинаца.
– Примјера је много – у Америци, у Европи и другдје – али, нажалост, и усред Београда: школа ‘Владислав Рибникар’ довољно о томе говори – навео је патријарх у посланици.
Зато је све позвао на „усрдну, покајничку и очишћујућу“ молитву за дјецу и за све људе у нашем народу, овде и у расејању.
– Особито за напаћени, али усправни, вјерни и храбри српски народ на Косову и у Метохији, као и за све људе и народе на земљи – нагласио је Порфирије.
Апеловао је на све да се боре за светињу брака и породице, нарочито за узрастање деце „у страху Господњем“ и истакао да то значи у побожности и честитости, а не у робовању саможивости и болестима зависности.
Патријарх је нагласио да је дијете без родитељске љубави, бриге и заштите беспомоћно, али да је и биће заједнице по преимућству, јер не може да живимо, без других, без породице, без љубави.
– Богомладенац Исус је по својој људској природи такође био беспомоћан, уз то одмах по Рођењу угрожен мржњом и смртном претњом од стране обласног тиранина Ирода, опијеног својом моћи и влашћу, али апсолутно несвјесног да то новорођенче, у којем види свог будућег конкурента у надметању за власт, он не може убити – навео је патријарх.
Запитао је шта то видимо данас, у свијету и код нас, да ли дјетињство и дјецу воле људи, одрасли, али отпали од Бога, када без гриже савјести убијају десетине хиљада дјеце.
– Није важно чија су то дјеца, палестинска, арапска или јеврејска, руска или украјинска или нека друга, међу њима и српска дјеца; самим тим што су дјеца, она припадају Господу, Животодавцу и Промислитељу, али и свима нама, васељенској породици званој човечанство – нагласио је патријарх.
Ко је имао право да, на питање о неких пола милиона дјеце коју је НАТО војска побила у Ираку, одговори да се то упркос суровости исплатило, запитао је Порфирије.
– Ко је дао право Хамасу да јеврејску дјецу отима и држи као таоце, а ко израелској војсци да за непуна два мјесеца побије неких осам хиљада невине палестинске дјеце, скоро половину од свих убијених? Ко је имао право да осуди на смрт 12 српских беба, прије више од четврт вијека у Бањалуци, све у име миротворних санкција? Ко је имао право да убије дјевојчицу Александру Зец и цијелу њену породицу у Загребу, малу Милицу Ракић у Батајници, српску децу у Гораждевцу код Пећи? Ако наставимо да набрајамо жртве дечје Голготе, од Дахауа и Аушвица, Јастребарског и Јасеновца, до данашњих стратишта широм света, ова божићна порука, драга децо наша духовна, претвориће се у бескрајну тужбалицу. Треба додати и злокобну чињеницу да су одрасли успели да створе друштво у којем је све више и дјеце насилника, деце злочинаца – рекао је патријарх.
Нагласио је да је у туробној стварности данашњице наш једини одговор, достојан наше православне хришћанске вјере, божићно славословље.
– Зато: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља! (Лук. 2, 14; ср. 19, 38) – поручио је патријарх.
Порфирије је позвао све да Бадње вече прославе у породичном кругу, са својом дјецом, у духу вјековне традиције српског народа, уз бадњак, у атмосфери која ће подсјетити на убогу витлејемску пећину, склониште пастирима и њиховим стадима.
– У њој се, на бескрајно смирен начин, родио Цар славе и био положен у обичне јасле умјесто у колијевку јер за Њега, највећега Госта, Емануила или ‘Бога Који је с нама’, ‘не бејаше мјеста’ у људским гостионицама онога времена (Лук. 2, 7), као што га ни данас нема не само у савременим хотелима него ни у неким људским срцима – рекао је Порфирије.
Патријарх је у Божићној посланици подсјетио да је прошло више од 2.000 година откада је у Витлејему, јудејској варошици надомак Јерусалима, неки неименовани провинцијски чиновник Римскога царства записао два имена, Јосиф и Марија, као и да је вјероватно неког од сљедећих дана, у току пописа становништва, дописао још једно име Исус, новорођено чудесно дијете.
– Записао их је са једнаком равнодушношћу са којом је записивао и сва остала имена приликом пописа, и не слутећи да записује јединствену, непоновљиву Личност, Дете Које ће заувијек подијелити историју на историју до Његовог Рођења и на историју по Његовом Рођењу, а човјечанство на оне који су безусловно за Њега, на оне који су против Њега и на ‘трећи род’, оне ‘млаке’ који су час за Њега час против Њега, али увек са ‘задршком’ и ‘одступницом’ – навео је патријарх.
Каже да поменути пописивач није ни сањао да новорођено дијете, односно Исус или Спаситељ представља највећи дар неба земљи.
Патријарх је поручио да не треба да заборавимо да у свакоме од нас до краја овоземаљског живота живи дијете и да је откривење Божје упућено управо дјетету у нама, јер дијете духовном интуицијом разумије оно што одрасли људи, нити чују нити разабирају.
