Навршило се 25 година од догађаја у селу Рачак на Косову и Метохији, када је српска полиција напала упориште терористичке ОВК, а тај догађај је за међународну заједницу био кључан окидач за бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије, које ће услиједити 24. марта 1999. године.
Акција српске полиције која је започела у ноћи између 14. и 15. јануара 1999. године, имала је циљ да заузме командни центар тадашње 161. бригаде терористичке ОВК „Агим Целеј Цоли“, батаљона „Садик Шаља“ који је био одговоран за убиство тројице полицајаца 8. и 10. јануара те године.
Напад је и услиједио након што су припадници албанске ОВК извршили низ напада и убистава српских полицајаца и у њему је погинуло 45 Албанаца.
О плановима акције обавијештени су посматрачи Верификационе мисије ОЕБС-а који су дошли са три екипе у 15 возила. Са њима су биле и телевизијске екипе АП и Ројтерс које су све снимале.
С друге стране, Албанци тврде да је у Рачку 15. јануара 1999. почињен масован ратни злочин, а ту тврдњу аргументују извјештајем Верификационе мисије ОЕБС-а и тврдњама шефа те мисије Вилијема Вокера.
Случај Рачак ни данас није „закључен“, јер и српска и албанска страна не одустају од свог виђења догађаја.
Влада у Приштини је 2023. издвојила и 70.000 евра како би финансирала Вокерову књигу, у којој је изнео своја виђења о дешавањима у Рачку, наводи „Косово онлајн“.
Фински стручњак Хелен Ранте навела је како резултати обдукције указују да су жртве стрељане, да би двије године касније, у научној публикацији која је објављена у Финској, група експерата судске медицине анализирала сву документацију и извела недвосмислени закључак да тај извештај Рантеове није био тачан.
Случај Рачак је био и једна од најважнијих тачака оптужница пред Хашким трибуналом против тадашњег предсједника СРЈ Слободана Милошевића, потпредсједника тадашње Владе СРЈ Николе Шаиновића и предсједника Србије Милана Милутиновића.
У сва три случаја, тужилац је током поступка одустао од ове тачке оптужнице.
На РТС-у је 17. јануара прошле године емитован документарно-играни филм „Досије Косово – Рачак“ који је снимљен у сарадњи са МУП-ом Србије, у којем су предочена документа и ФотограФије, а актери акције су прецизно описали шта се из сата у сат дешавало током ове операције.
У Посебном одјељењу Основног суда у Приштини, 20. новембра прошле године одржана је прва расправа првог суђења у одсуству за ратне злочине.
Оптужен је Чедомир Аксић коме се на терет стављају ратни злочини почињени од јануара до маја 1999. године на Косову, а међу њима и убиство осморо људи у Рачку.
Предсједник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже да је несхватљиво да се 25 година истрајава у томе да се лаж прикаже као истина и да се Србија и даље оптужује за непостојећи масакар.
Дрецун, који је у то вријеме био извјештач РТС-а, рекао је да се раније срео са Вокером у Рогову, као и са британским генералом и да је видио „колико су ти људи спремни на манипулисање оним што се догађало“.
Он је навео да је Вокер прије новинара стигао у Рачак и да је припремио сценографију.
„Када су стигле новинарске екипе, нека тела су била премештена у суседно село, а део припадника такозване ОВК пресвучен је у цивилну одећу. Иако су говорили о масакру, крви није било, као ни чаура“, испричао је Дрецун за РТС.
Он је напоменуо да су прије почетка акције српске службе безбједности најавиле ОЕБС-у да ће акција бити изведена.
„Ако неко жели да почини масакар, па није ваљда луд да некоме каже. ОЕБС долази, распоређују се када треба да почне акција ту на путу испред села и све време је присутан док трају сукоби у селу Рачак“, рекао је Дрецун.
Дрецун је навео да је он први објавио шта се заиста десило у Рачку, цијелу акцију у књизи „Други косовски бој“, што је послужило некадашњем предсједнику Србије Слободану Милошевићу пред Хашким трибуналом да суд одустане од тог дијела оптужнице.
„То довољно говори о томе да није било доказа, да није било никаквог масакра“, рекао је Дрецун.
