Срби избјегли из Сарајева поднијели су велику жртву за Републику Српску, а општина Соколац је једна од оних која им је пружила уточиште и постала нови дом, док су у том мјесту свој вјечни мир пронашли и јунаци сахрањени на Новом Зејтинлику, изјавио је Срни начелник Сокоца Милован Бјелица.
Бјелица је напоменуо да су током егзодуса сарајевских Срба преношени и посмртни остаци њихових најближих, што је јединствен примјер у историји људског рода.
Он је оцијенио да је егзодус Срба из Сарајева један од великих историјских догађаја, те га упоредио са егзодусом Јевреја из Шпаније и Грка из Мале Азије.
Према његовим ријечима, Срби избјегли из Сарајева дали су додатни импулс животу свих градова у Републици Српској и Србији у које су избјегли, те су у њима оплеменили културни, научни и сваки други сегмент живота.
„Дали су велику жртву за стварање и одбрану Републике Српске“, нагласио је Бјелица.
Сарајевски Срби прије 28 година морали су да напусте своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа.
У марту 1996. године исписане су бројне појединачне трагедије локалног становништва, због чега је Дејтонски мировни споразум за сарајевске Србе асоцијација на највеће послијератно протјеривање народа са својих огњишта.
Српски борци Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове. За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 их је рањено, око 1.000 сахрањено на Војничком гробљу Нови Зејтинлик на Сокоцу.
Према релевантним историјским и званичним подацима, егзодус је почео 17. фебруара 1996. године на православни празник Задушнице.
Егзодус Срба из Сарајева трећи је по бројности, након егзодуса Срба из Хрватске и са Косова и Метохије.
