Служењем литургије у Цркви Светог Василија у Улогу у општини Калиновик почело је обиљежавање 142 године од Улошког устанка.
Црква Светог Василија Острошког била је премала да прими све вјернике који су дошли да обиљеже овај значајан датум, као и да се помоле и Богу у овој цркви и у овом мјесту које слави Малу Госпојину.
У Улог су данас дошли многобројни вјерници који на различите начине вуку поријекло са ових простора. Међу њима су и потомци улошких устаника, а ту су и дјеца која ће о тим дешавањима сазнавати од својих родитеља или литературе која описује овај догађај.
У 11.15 часова код спомен-плоче биће служен помен свим погинулим у ослободилачким ратовима, гдје ће представници борачких организација Невесиња и Калиновика положити цвијеће.
Планирано је да се присутнима обрате Наташа Глигорић, праунука харамбаше Пере Тунгуза, која ће дати историјски осврт на догађај, те пјесник и публициста Петар Ашкраба Загорски, који води поријекло из породице вођа устанка, док ће одломак из монодраме „Чатење дневника Пера Тунгуза, `арамбаше“ читати пјесник и музичар Горан Дука.
На крају је предвиђено дружење у згради некадашње основне школе, најавила је Глигорићева.
У вечери између 10. и 11. јануара 1882. године, око 5.000 српских ратних добровољаца из Херцеговине дигло се на устанак против аустроугарске окупације БиХ.
Устанак је назван Друга невесињска пушка, односно Херцеговачко-бокељски устанак.
Циљ устанка био је да православни Срби ослободе Фочу, а Срби мухамеданске вјероисповијести Сарајево.
Осим тога, циљ је био и стварање слободног коридора ка Рашкој области и Зети.
Ослобођење Фоче покушало је око 3.000 добровољаца. Командант српских добровољаца био је Перо Тунгуз, а члан Савеза добровољаца Краљевине /данас Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца/ Србије од њеног оснивања 1903. године.
Он је учествовао и као добровољац у Првом свјетском рату, иако је био тада у позним годинама.
Улошки устанак угушен је у крви у априлу 1882. године.
„Преживјели устаници су помиловани, осим вођа устанка, док су појединци пружали оружани отпор све до новембра исте године“, наводи се у тексту Удружења ратних добровољаца.
Споменик хајдучком харамбаши и сердару загорском и невесињском Пери Тунгузу, налази се на Моринама на брду Јакомир, а подигао га је његов син Данило и породица Тунгуз у знак сјећања на славног претка и устаничког вођу у двије Невесињске пушке, прве 1875. против Турака и друге против Аустроугара 1882. године.