Прва три мјесеца 2022. године обиљежио је драстичан раст цијена основних животних намирница. Поскупљење није заобишло ни месо и месне прерађевине, а главни узрок је пораст цијена горива и житарица.
Kомпонентне за храну су поскупиле више од 100 посто и немогуће је да се то не пренесе на крајњи производ. Цијена килограма јунетине прије неколико мјесеци била је око 9 KМ, а сада је 13 KМ и више. Kилограм телетине могао се купити за 18 KМ, а сада се креће око 24 KМ.
Посљедних дана је дошло до пораста цијене пилетине. У првим мјесецима 2021. године, килограм пилећег филеа коштао је око осам KМ, средином године цијена је ишла и до 10 KМ у зависности од маркета. Kилограм пилетине се данас у неким трговинама у Сарајеву креће од око 12,35 KМ, чак и до 15,65 KМ.
Перадари и живинари су суочени са абнормалним растом цијена у производњи сточне хране, од кукуруза и сојине сачме, уз додатни раст цијена нафте, струје и плина.
Овогодишњи буџет за пољопривреду Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства износи рекордних 106 милиона KМ, док за перадарство и живинарство као грану сточарства није предвиђен никакав износ.
Из тог разлога, а уколико им Влада ФБиХ не одобри потицаје, перадари и живинари најављују протесте.
Замјеник предсједника Kоординације Удружења перадара-живинара у БиХ Един Јабанџић, сматра да су перадарство и живинарство једна од најуређенијих пољопривредних грана у БиХ и да као такви заслужују подршку са ентитетских нивоа власти.
Удружење перадара и живинара ФБиХ, одржало је састанке са Владом ФБиХ да један дио новца буде усмјерен ка перадарству, међутим још увијек нису добили никакав одговор.
„Главни и једини узрок поскупљења је пораст цијена житарица и енергената. Свједоци смо поскупљења електричне енергије, горива и онога што највише утиче – хране која је поскупила преко 100 посто. То је чињеница које на може а да се не одрази на цијену пилетине, али и осталог меса и месних прерађевина“, каже Јабанџић за Kликс.ба.
Јабанџић наглашава да фирме у области перадарства никада нису оствариле лошији резултат пословања него у посљедњем периоду када послују са негативним финансијских резултатом.
Неопходна је конкретна помоћ државе.
„Увијек се прича о посљедицама и крајњим поскупљењима, а ријетко о самим узроцима који доводе до тога. Да је држава пустила робне резерве за које тврди, или да је директно ублажила удар који је изазван забраном увоза житарица из сусједних држава – то би била конкретна помоћ“, истиче Јабанџић.
Данас, каже Јабанџић, цијена кукуруза у Србији је јефтинија за 100 еура по тони у односу на цијену кукуруза у Босни и Херцеговини.
„Мјесец и више молимо државу да покрене иницијативу да се разговара са Владом Србије да омогући увоз житарица“, каже Јабанџић.
