Кроз реконструкцију и драматизацију правог судског процеса терористима Звонимиру Поспишилу, Мију Краљу и Ивану Рајићу, саучесницима атентатора Владе Георгијева Черноземског, али и кроз оно што је изостављено током суђења, испричана је драма најближа истини о самом суђењу, али и епилогу по европски мир.
„Ова тема није била обрађена и мислимо да је прилично непозната нашој јавности, а богами и европској јавности. Овај читав догађај је некако подвучен под тепих почетком Другог свјетског рата и остао је под велом неких мистерија“, наводи Гордан Матић.
Сценарио је настао на основу стенограма са суђења, а један дио филма садржи и сјећања и извештаје књижевника Станислава Винавера који је био дописник са овог догађаја, објашњава Матић.
Снимање је завршено прије годину дана. Материјал је спреман четири године, јер је било потребно прочитати хиљаде страна, наћи и истражити у архивима Француске, Аустрије, Америке, Русије и код нас.
Светозар Цветковић тумачи лик једног од актера овог догађаја, браниоца атентатора, Сана Обана. Наглашава да је тема нешто што га је одмах заинтригирало.
„То је једна од ријетких улога коју сам заиста хтио да радим, зато што играти браниоца у једној судској драми оних који су извјесно историјски оптужени, и извјесно историјски криви за почињено дјело које је промијенило ток историје човјечанства у Европи – то је само по себи страшно провокативно, а поготово што је засновано на документарним догађајима“, наглашава познати глумац.
Додаје да начин на који покушавате да одбраните кривца неким глумачким средствима је нешто што би сваки адвокат урадио, јер адвокат је на сваком суђењу – глумац.
„Ми смо радили у веома суженим продукцијиским условима, али са једном великом жељом те цијеле екипе да се о једном догађају о којем се скоро цијели вијек није говорило, никада се није ишло у суштину тог догађаја. У то вријеме атентат је био легално средство политичке борбе, али ипак можете да заслужите смртну казну“, напомиње Цветковић.
Током истраживања и рада на филму аутори су доста тога открили што у историји није било непознато, али се тиме нису превише бавили, а нарочито не у кинематографији.
„Скоро 960 страна оригиналних стенограма из 1936. године је преведено и онда смо Влада Андрић и ја то просто драматизовали. Ту смо открили и неке ствари које су потакле и саму тезу филма, да је Други свјетски рат кренуо 1934. године, баш убиством два највећа европска миротворца“, истиче Матић.
Главног тужиоца на процесу оптуженима у филму глуми Владимир Алексић, Светозар Цветковић игра адвоката одбране, Тихомир Станић једног од главних свједока на процесу. Ту су и Никола Шурбановић, Ђорђе Ђоковић и Страхиња Блажић као оптужени. Глуме и Тамара Алексић, Тамара Крцуновић, Давид Тасић Дав, Гордан Кичић и Владан Живковић, који нажалост, није више међу нама, а тумачи једног од судија.
„Истакао бих колегу, копродуцента и директора фотографије, Душана Ивановића, који је заиста оставио један печат својом камером и свјетлима“, наглашава редитељ.
Оно што је занимљиво, како подсјећа Гордан Матић, сви су знали, па и сам краљ да се припрема атентат и да су атентатори у Марсеју. Знао је Интерпол, односно Међународна полицијска организација, како се тада звао, обавјештајна служба Француске, наша обавјештајна служба, Енглези, Италијани. Сви су знали да се спрема атентат, а он се ипак догодио, иако је краљ као велики франкофил био убјеђен да ће Французи то спријечити.
„Постоји прича да је он свјесно ишао на тај пут. Он је био јако млад и некако као да му је судбински било предодређено то, али је то судбински окренуло ток историје, у сваком случају“, сматра Светозар Цветковић.
