На данашњи дан 1871. године рођен је у Требињу српски дипломата и писац Јован Дучић, чија је лирика ударила печат српској поезији у првој половини 20. вијека.
Већ првом пјесничком збирком „Пјесме“, издатом 1901. у Мостару, представио се као специфичан лиричар и ванредна појава у српској књижевности. Писао је и прозу „Јутра са Леотара“, путописе „Градови и химере“, „Писмо из Женеве“, „Писмо с Алпа“, „Писмо из Шпаније“, есеје „Благо цара Радована“, „Моји сапутници“, „Стаза поред пута“, студије „Гроф Сава Владиславић“, политичку публицистику „Верујем у Бога и у српство“.
Када се породица преселила у Мостар, уписује трговачку школу. Учитељску школу похађа у Сарајеву 1890—1891. године и Сомбору гђе матурира 1893.
