Насловна Вијести Регион Навршила се 21 година од терористичког напада на аутобус „Ниш-експреса“

Навршила се 21 година од терористичког напада на аутобус „Ниш-експреса“

31
0
Данас се навршава 21 година од терористичког напада на аутобус „Ниш-експреса“ код Подујева, у којем је убијено 12, а рањено 43 Срба и за који још нико није правоснажно осуђен.

Терористи су 16. фебруара 2001. године активирали експлозив постављен у пропусту испод магистралног пута Куршумлија-Подујево у тренутку када је преко њега прелазио аутобус „Ниш експреса“ са расељеним Србима са Косова и Метохије.

Осим трочалне породице Цокић, у овом терористичком нападу погинули су и Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.

Флорим Ејупи, чији је ДНК пронађен на мјесту са којег је активирана бомба, првостепено је био осуђен на 40 година затвора због тог злочина, али га је Еулексов суд ослободио због недостатка доказа.

Према повјерљивим документим полиције Унмика, у које је увио имао интернет портал Радио-телевизије Србије, Кфор и Унмик су унапријед знали да деветочлана терористичка ћелија спрема напад на аутобусе који су превозили Србе.

Бомбашки напад код Подујева могао је да буде спријечен, јер су Британци, извјесно вријеме прије експлозије, добили обавјештајне податке о датуму и броју људи коју су учествовали у планирању.

У повјерљивом извјештају насталом током истраге наводи се да је на развој догађаја утицао низ фактора, па војници који су били упућени да обезбиједе пут нису стигли да провјере дио на којем се напад и догодио.

– Два мушкарца која су посматрала пут са брда привукла су пажњу војника, али они нису успјели да зауставе конвој јер им се покварила радио-станица – наводи се у извјештају Кфора.

У повјерљивом извјештају Унмика наводи се да је за напад „одговорна деветочлана терористичка ћелија“, која је акцију код Подујева предузела како би „застрашила српско становништво на Косову“.

У Унмиковим документима начињеним непосредно након напада наводи се да су официри Кфора наредили да се кратер настао послије експлозије затрпа, како би саобраћај нормално функционисао, а истражитељи тврде да су на тај начин уништени докази.

Ипак, недуго послије напада откривено је да ДНК пронађен на неколико опушака са мјеста са којег је активирана бомба одговара ДНК повезаним са случајем убиства у Њемачкој из 1997. године, за које је осумњичен Флорим Ејупи.

Током суђења за бомбашки напад код Подујева, заштићени свједок „Алфа“ рекао је да му се Ејупи повјерио да је лично активирао експлозив.

Потрага за Ејупијем трајала је више од годину дана, а у акцији хапшења, према документима Кфора, учествовало је скоро 3.000 британских и норвешких војника, укључујући и специјалце из САС-а.

Ухапшено је укупно 27 косовских Албанаца, од којих су четворица задржана у притвору. Тројица су недуго затим пуштена на слободу, али је Флорим Ејупи, у то вријеме активни официр Косовског заштитног корпуса, задржан у притвору у Приштини.

На слободу су пуштени Јусуф Велију и Авди Бехљуљи, а са једним од њих двојице је, према документима из истраге, Ејупи разговарао телефоном непосредно прије напада.

– После хапшења Флорима Ејупија, никоме од истражитеља Унмикове полиције није било дозвољено да му приђе док се налазио у притвору у Приштини. Забрана је стигла директно са врха /Мисије УН/. Непосредно пошто сам то сазнао видео сам како полеће амерички хеликоптер – рекао је за портал РТС-а високи званичник Унмикове полиције који је желио да остане анониман.

Кфор и представници америчког контингента на Косову и Метохији никада нису потврдили да је Ејупи пребачен у Бондстил, а цио случај је у огромној мјери закомпликовао сложене односе између Унмикове полиције и Кфора, који из разних разлога нису размјењивали обавјештајне податке.

Ејупи је, недуго послије пребацивања у Бондстил, успио да побјегне тако што је пресјекао отворе у жици маказама, које му је у зељаници донијела породица.

Ухапшен је јуна 2004. године у Тирани и предат у руке Унмику. У суђењу које је услиједило, осуђен је на 40 година затвора, али га је жалбено вијеће ослободило због недостатка доказа.

ИЗВОРсрна
Претходни текстДанас промјенљиво облачно
Сљедећи текстНаставак суђења Новалићу