Насловна Вијести Регион Навршиле се 23 године од агресије на СР Југославију: НАТО бомбе убиле...

Навршиле се 23 године од агресије на СР Југославију: НАТО бомбе убиле међународно право и правду

28
0
 Агресијом НАТО алијансе на СР Југославију која је почела на данашњи дан прије 23 године умрло је међународно право и правда. То је став који посебно ових дана поводом сукоба на истоку Европе понављају бројни објективни политичари, стручњаци за међународно право и многи други.

Најјачи војни пакт који за себе тврди да је одбрамбени и да нема офанзивне намјере тог 24. марта 1999. године се свом својом силином обрушио на слободарски српски и црногорски народ и њихову малу државу. За 78 дана атака, погинуло је више од 2.500 цивила и око 1.000 војника и полицајаца. Процијењена је штета на око 100 милијарди долара.

Одлука о бомбардовању тадашње Југославије донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО-а америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Бомбардовање је почело послије неуспјелих преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохије, за шта је оптужена Србија, а као повод за агресију послужио је наводни злочин у Рачку у јануару 1999. године, који је искориштен да се исконструишу наводи о “масакрима албанских цивила” и пружи легитимитет “хуманитарној” интервенцији. Прве крстареће ракете и бомбе бачене из авиона пале су по цијелој територији Србије и Црне Горе у 19.45 часова.

Савез од 19 земаља бомбардовао је Југославију са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полијетали из база у Западној Европи, а касније и из САД. Осим војних циљева НАТО агресор је гађао и цивилне циљеве, а за то је, између осталог, користио и забрањену муницију са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе. Гађане су и рафинерије, хемијска индустрија и трафо-станице, што је све изазвало тешке посљедице по здравље становништва чије се размјере још утврђују. Готово да нема града у Србији који се током 78 дана напада није бар неколико пута нашао на мети снага НАТО-а. Уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

НАТО пилоти су, између осталог, намјерно гађали цивилни воз на мосту у Грделичкој клисури и то два пута, на други дан Васкрса, када је убијено најмање 13 цивила. Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 касетних бомби од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина. Бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999. године.

У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем, српска противваздухопловна одбрана успјела је да обори два авиона НАТО ловца “Ф16” и амерички супермодерни “невидљиви” авион “Ф-117”, те да зароби три непријатељска војника.

Испоставило се да је НАТО уништио само 14 тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа Војске СРЈ. По доласку мировних снага Кфора, Косово и Метохију напустило је око 230.000 Срба и Рома.

– Бомбардовање Србије је био први чин, сада Украјина други чин напада НАТО-а на Југославију – изјавио је јуче за руску државну телевизију РТ српски режисер Емир Кустурица.

Казао је да свијет пролази кроз деконструкцију моћи која је себе сматрала врховном прије 23 године.

– Тренутни конфликт око Украјине практично је наставак НАТО бомбардовања из 1999. године – казао је Кустурица.

Према његовим ријечима, Србија је била апсолутно сама у борби за своју слободу, границе и опстанак.

– Тада је међународно право промијењено у оно што ја зовем хуманитарно право – рекао је Кустурица, алудирајући на званичан НАТО разлог за бомбардовање, а то је заустављање хуманитарне катастрофе на Космету.

Према његовим ријечима, то је касније постала доктрина звана “одговорност за заштиту”, коришћена као изговор за рат.  Још је казао да 1999. године Србија није имала најмодерније оружје и да је руски предсједник Борис Јељцин блокирао испоруку противваздушних система који су могли да направе већу разлику.

– Чак и тада Срби су успјели да оборе амерички “невидљиви” авион. Сјећају се “хуманитарних” НАТО бомби чак и данас. НАТО није сишао на земљу, јер је знао да би се српски народ борио – казао је Кустурица.

У протеклих 15 мјесеци Вишем суду у Београду достављене су три тужбе против НАТО-а којима се тражи накнада штете за полицајца и двојицу резервиста који су 1999. године били на Косову и Метохији, након чега су обољели од канцера, као посљедице бомбардовања Србије осиромашеним уранијумом.

Напад на РТС

У ноћи 23. априла 1999. године у 2.06 НАТО је у нападу на зграду РТС убио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Погођена је и Амбасада Кине на Новом Београду под изговором да је дошло до грешке у координатама, а тада су убијена три кинеска новинара, док је око 20 људи рањено.

Кларк наредио бацање касетних бомби

Амерички генерал Весли Кларк у више наврата признао да је наредио бацање по свим међународним конвенцијама забрањених касетних бомби и то на цивилне циљеве.

– Урадио сам то како бих појачао притисак на режим Слободана Милошевића да потпише капитулацију – хвалио се по америчким телевизијама Кларк.

Од његових касетних бомби страдало је много цивила у Нишу, Алексинцу и многим другим српским градовима.

Амерички писац и историчар Пол Полански изјавио је оно што су многи у свијету мислили и причали, а то је да је правде Кларк би требало давно да је у Хагу и одговара за ратни злочин.

Бањалука

Поводом 23. годишњице НАТО бомбардовања СР Југославије, град Бањалука ће дана у 19:55 часова активирати сирену за узбуњивање симболично у вријеме када је пала прва бомба и угасити свјетла на згради Банског двора и Градске управе.

Угашена свјетла представљаће таму која је трајала 78 дана, док ће нас звук сирене подсјетити да се овакви злочини не смију заборавити. Град Бања Лука у част свих невино настрадалих ће на овај начин послати поруку саосјећања и вапаја будућим генерацијама, да се овакви злочини никада никоме не понове.

ИЗВОРglas srpske
Претходни текстНа Егзит стиже Иги Азалеа, једна од највећих хип-хоп звијезда
Сљедећи текстШиром Српске парастоси за жртве НАТО бомбардовања