Насловна Вијести Источно Сарајево Обраћање начелника Бјелице приликом преузимања Гласиначких колица у Бечу

Обраћање начелника Бјелице приликом преузимања Гласиначких колица у Бечу

189
0

Поштовани домаћини, уважена генерална директорице, директори, научни радници, истраживачи. У своје име и у име становника општине Соколац која се налази на висоравни Гласинац, желим да вас поздравим и да вам захвалим на позиву да посјетимо један од најзначајнијих свјетских музеја. To чиним с посебном захвалношћу, јер разлог наше посјете је ваша несебична спремност да помогнете развој науке и културе на нашем простору, на коме је настала чувена гласиначка култура. Ваш позитиван одговор на наш упит о сарадњи и ваша спремност да нам поклоните реплику култних Гласиначких колица показује да наука и научници спајају народе и граде мостове повезујући људе и културе.

Откриће гласиначких колица 1880. године било је почетни импулс развоја наше археологије. Тај налаз ће бити и камен темељац нашег гласиначког музеја и симбол људског трајања на нашем подручју и у граду Сокоцу. Задовољство ми је што ће у аналима наше Општине, а надам се и Ваше установе, остати забиљежено да смо управо Ви госпођо др Воланд и моја маленкост, започели ову сарадњу. Сарадњу која је иницирана Вашим колегијалним гестом и овим изанредним поклоном.

Гласиначка колица су за нас више од музејског експоната. О њима су писали бројни аутори, а научном свијету их је први представио управо Фердинанд фон Хохштетер тадашњи директор Вашег музеја. То је трасирало пут нашој археологији. Захваљујући овом изванредном откићу поручника Лексе и научној интуицији професора фон Хохштетера Гласинац је у еврпску археологију ушао на велика врата, а наш крај је у задњој деценији 19. вијека постао највеће археолошко радилиште у Европи. Поносни смо на то, као што смо поносни и на посјету најзначајнијих научника и истраживача оног времена, из августа 1894 који су послије обиласка Фиалиних ископавања са дивљењем писали о истраживањима на Гласинцу. На гласиначком подручју је до 1897. године истражено око 1300 праисторијских тумула и откривено преко 3500 гробова старобалканских Аутаријата.

До наставка тих истраживања дошло је тек у другој половини двадесетог вијека. Између осталог, тада је откривено палеолитско станиште Стијена под Липом и вишеслојно насеље Клисура у Кадића Брду које је егзистирало у времену од 3500-350. године п.н.е.

Оба налазишта открио је проф. др Благоје Говедарица који већ 30 година живи и ради у СР Њемачкој. Њему дугујемо захвалност за иницирање комуникације са Вашим музејом, као и на спремности да настави истраживања на Кадића Брду, која планира већ ове године и чији налази ће красити витрине нашег музеја.

Надам се да ћемо формирањем гласиначког музеја подстаћи научнике из свих крајева свијета да дођу на наше подручје и да наставе рад који су отпочели Лекса, фон Хохштетер, Фиала и други аустријски истраживачи и да тиме обогате наша знања о старим европским културама. Надамо се да ће овај наш заједнички подухват послужити и као инспирација младим људима с нашег подручја да се опредијеле за научни пут у археологији.

Хвала вам још једном на Вашем несебичном гесту, и желим овом приликом да вас позовем да посјетите Соколац и Гласинац. Веома радо ћемо Вам показати културно богатство нашег краја које се не ограничава само на налазишта Гласиначке културе.

Начелник општине Соколац
Милован Бјелица

ИЗВОРсоколац срце романије
Претходни текстРусија саопштила колико је војника погинуло у Украјини
Сљедећи текстВучић: Ово је тек почетак, притисци ће бити огромни