Насловна Вијести БиХ Поменом у храму у Рељеву обиљежен егзодус сарајевских Срба

Поменом у храму у Рељеву обиљежен егзодус сарајевских Срба

24
0
У Храму Пренос моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Рељеву, код Сарајева, данас је служен помен поводом обиљежавања 26 година од егзодуса сарајевских Срба.

Помен су служили старјешина овог храма протонамјесник Душко Лаловић и јереј Немања Лазић, главни војни свештеник Српске православне цркве у Оружаним снагама БиХ.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је данашњи догађај сјећање на српски народ који је прије 26 година на овим просторима чинио 10 одсто Републике Српске и када их је више од 100.000 напустило вјековна огњишта, стварајући залог за опстанак Републике Српске.

– Овај народ прије 26 година нико није питао да ли треба да припадну Републици Српској или Федерацији БиХ у оквиру Дејтонског мировног споразума. Нажалост, овај простор Рељева и шире околине припали су ФБиХ – навео је Ћосић.

Он је подсјетио да су након одбрамбено-отаџбинског рата Срби из сарајевских општина били приморани да напусте своје домове, јер нису могли вјеровати федералним властима да ће им пружити безбједност и заштитити имовину.

Према његовим ријечима, Срби су на овим просторим страдали кроз вијекове, да би им се након два свјетска рата и посљедњег трагичног сукоба у БиХ десио егзодус.

Ћосић је нагласио да су сарајевски Срби као свој залог стварању Републике Српске дали подручје на коме су вијековима живјели.

„На нама је данас обавеза да се сваког 15. или 16. марта као и сваког другог дана у години сјетимо наших предака са историо-географских и духовних српских простора Илиџе, Грбавице, Рајловца, Рељева, Вогошће, Хаџића“,навео је он.

Ћосић је истакао и значај рељевске Богословије, која је прије 140 година, била храм православних богослова.

– Нажалост, данас свједочимо чињеници да око 157.000 Срба живи далеко од својих домова, што на подручју Источног Сарајева, што на другим дијеловима Републике Српске, Србије, Црне Горе и у дијаспори, а према попису становништва из 1971. године, српски народ је на овим просторима био у већини, да би их у Сарајеву остало тек око 5.000 – рекао је градоначелник Источног Сарајева.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман поручио је да данашњи догађај код Цркве у Рељеву представља почетак обиљежавања страдања сарајевских Срба након трагичног сукоба у БиХ.

Према његовим ријечима, одлазак око 120.000 Срба из Сарајева говори о његовом двоструком страдалништву – у борби за мир, слободу и за своја огњишта, и други пут када су били присиљени да се иселе, а да у конвојима понесу и посмртне остатке око 1.000 својих најмилијих.

Замјеник начелника општине Источно Ново Сарајево Александар Костовић презентовао је новинарима историјско-социјални аспект егзодуса сарајевских Срба, као и духовни значај православног храма и Богословије у Рељеву.

– Овај храм и Богословија потврђују да су Србима увијек на првом мјесту били образовање, жеља за слободом, просперитетом и духовном надградњом – рекао је Костовић.

Према његовим ријечима, одлука сарајевских Срба да се иселе са својих огњишта једна је од најхрабријих одлука српског народа у историји, која је уткана у темеље Републике Српске.

Српски повратник у Рељево Миломир Дамјановић захвалио је представниицма Српске православне цркве, града Источно Сарајево и општине Источно Ново Сарајево за организацију овог обиљежавања, те апеловао на власти Републике Српске да се активније укључе у подршку Србима који су одлучили да се врате и живе на својим домаћинствима на подручју Рељева и околине.

Он каже да им, осим материјалне помоћи, треба и морална сатисфакција.

У Културном центру Источно Ново Сарајево вечерас ће у оквиру обиљежавања 26 година од егзодуса сарајевских Срба бити одржана академија под називом „Слобода кроз голготу“, као и изложба фотографија.

Егзодус Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског споразума, када је пет општина Српског Сарајева, у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Српски борци зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља у Дејтону припала ФБиХ.

Сарајевски Срби су са собом понијели само најнеопходније ствари, а многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова породице.

На Сокоцу је формирано Војничко спомен-гробље „Мали Зејтинлик“, на које су пренесени посмртни остаци око 1.000 бораца Војске Републике Српске.

ИЗВОРсрна
Претходни текстДанас избор спортисте и спортисткиње општине Источна Илиџа
Сљедећи текстУ Српској 23 особе позитивне на вирус корона