Насловна Вијести Сјећање на страдање припадника ЈНА

Сјећање на страдање припадника ЈНА

35
0

У Источном Сарајеву и Сарајеву сутра ће бити обиљежено 30 година од злочина паравојних муслиманских формација и радикалних исламистичких фаланги над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици.

Овај догађај организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Према програму ове меморијалне манифестације под називом „Страдање припадника ЈНА у Сарајеву – Добровољачка улица“, у Цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву од 10.00 до 10.20 часова биће служен парастос за убијене припаднике ЈНА.

За 10.40 часова планиран је полазак аутобуса за Добровољачку улицу /данас Улица Хамдије Крешевљаковића/, а за 11.00 часова мирна шетња са цвијећем, док је повратак у Источно Сарајево предвиђен за 11.50 часова.

Програм ће бити реализован уз присуство највиших званичника Републике Српске, српских представника у заједничким институцијама БиХ, руководства градова и општина, чланова породица погинулих припадника ЈНА, преживјелих учесника, као и представника Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука.

Очекује се присуство и представника невладиних организација и удружења од јавног интереса проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата, те градских и општинских удружења и грађана, најављено је из Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Тужилаштво БиХ подигло је недавно оптужницу за злочине над припадницима ЈНА почињене у Добровољачкој улици у Сарајеву почетком маја 1992. године.

Оптужница је подигнута против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хамида Бахта, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушине, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића и Махира Жишка.

Истрага је настављена због сумње да је почињен ратни злочин, а одлуком је ван снаге стављена ранија наредба о обустављању истраге од 17. јануара 2012. године у односу на пет лица, те је наређено поновно отварање истраге.

Политички представници институција Републике Српске већ годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње Републике БиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут „Зелених беретки“ и „Патриотске лиге“.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије РБиХ, Територијалне одбране РБиХ и, посебно, паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени предратни криминалци.

Нападом у Добровољачкој улици на колону ЈНА, која се почетком маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство такозване РБиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефон.

Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету „Ђуро Ђаковић“ три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет, а на другим локацијама у Сарајеву 13.

Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од којих 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.

У свим досадашњим извјештајима Тужилаштву БиХ, Министарство унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске наводило је да напади 2. и 3. маја 1992. на објекте и припаднике ЈНА, посебно у Добровољачкој улици представљају кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата, који је потом прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на чланове породица војника, официра и грађанских лица у ЈНА.

Према сазнањима и доказима којима располаже МУП Српске, након стравичног злочина почињеног 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници „Зелених беретки“, „Патриотске лиге“, „Бисера“ и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отпочели су прогон њихових породица, тако што су им дјецу и супруге насилно отимали из сарајевских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.

Обимне истражне радње МУП-а Српске резултирале су извјештајем од 45 страница, а у 122 прилога уз извјештај Тужилаштву достављено је 117 докумената са око 470 страница, три фоно записа – аудио-касете, два компакт диска са пресретнутим разговорима и два видео-записа, који доказују постојање наведених кривичних дјела и непосредно учешће поменутих осумњичених лица, а посебно генерала Јована Дивјака у њиховом извршавању.

Нажалост, правосуђе БиХ остало је нијемо на ове доказе и примједбе српске стране да је у Сарајеву током рата постојало 126 логора, као и да је око 3.200 цивила српске националности страдало у том граду.

ИЗВОРсрна
Претходни текстЖуто упозорење због грмљавине и пљускова
Сљедећи текстДанас киша и хладније