Насловна Вијести Свједоци злочина у Добровољачкој три деценије чекају правду

Свједоци злочина у Добровољачкој три деценије чекају правду

46
0

Непосредни свједоци, али и жртве стравичних злочина у Добровољачкој улици прије три деценије поручиле су да је срамота да након толико година за оне који долазе са цвијећем и свијећама треба толико обезбјеђење, да је правда давно требало да буде задовољена, а злочинци процесуирани.

Они и данас са болом причају о ономе што се дешавало, истичући да ће се одазвати позиву Тужилаштва БиХ да свједоче.

Мајор Жељко Пантелић који је преживјели свједок злочина почињених над војницима ЈНА и 2. и 3. маја прије 30 година рекао је да му је драго што је подигнута оптужница и да су починиоци исти у злочинима почињеним у та два дана.

„Жао ми је што оптужницом нису обухваћени сви злочини који су почели 20. априла од убиства војника у кафићу на Бистрику, као и убиства која су се десила након 2. и 3. маја док се јединица ЈНА повукла из Сарајева, односно када се 23. маја десило убиство у касарни `Маршал Тито` у Сарајеву“, навео је Пантелић.

Он вјерује да ће Тужилаштво БиХ имати снаге да осуди макар починиоце који су оптужени за злочине почињене 3. маја.

Пантелић је напоменуо да је за родбину настрадалих битно да се наново одлази у Добровољачку улицу и подсјетио да су раније након комеморација полагали цвијеће и свијеће у Миљацку чим су напуштали ове просторе.

„То што се радило је срамота и послије 30 година ово је добар пут да се реализују и одледе односи у Сарајеву и БиХ“, сматра Пантелић.

Он је оцијенио да је подизање оптужнице добра вијест за родбину побијених у Добровољачкој, али да је жалосно што оптужница није обухватила сва убиства.

„Поставља се питање да ли ће Тужилаштво БиХ имати снаге да цијели процес доведе до краја, видјећемо“, рекао је Пантелић.

Миленко Перић сјећа се да је 3. маја прије три деценије био ту, да је рањен и извучен из камиона. „Пуцано ми је у ноге и одвезен сам у болницу, а након тога у Централни затвор. Толико о хуманости `бранилаца`“, потресено прича Перић.

Срђан Лукић био је заробљен код Војне библиотеке и малтретиран, а тада је прича, имао 20 година и радио је на телефонској централи.

Лукић је рекао да ће се одазвати позиву Тужилаштва БиХ, те да све што би испричао било речено из ока војника.

„Можда сам некога од оних који су нас нападали и спајао током ноћне смјене. Волио бих да већ једном они који су одговорни за злочине с било које стране одговарају, да би се истина и та историја већ једном затворила и да наставимо живот нормално“, нагласио је Лукић и појаснио да је четврти пут на овом мјесту, те да се први пут када је дошао није могао опоравити неколико дана.

Миленко Перић је након 30 година у Добровољачку улицу дошао први пут и потресен само констатује да је још увијек жив.

„Био сам на каросерији камиона и пуцали су ми с леђа у ноге. Добио сам прострелну рану лијеве ноге, а десна ми је била окрзнута. Након тога су ме пребацили у болницу Kошево гдје сам провео 25 дана и послије тога сам пребачен у Централни затвор гдје сам био до 10. јуна“, прича Перић и додаје да је 10. јуна размијењен у поподневним часовима.

Перић каже да је о злочинима у Добровољачкој свједочио 2011. године у Вишем суду за ратне злочине у Београду и да је и данас отворен за истражне органе и радо ће свједочити уколико га позову.

ИЗВОРсрна, фото Новости.рс
Претходни текстМанастиру Острог ће шест дана ходочастити 31 поклоник
Сљедећи текстИсточна Илиџа: Уличном трком сутра почиње обиљежавање Ђурђевдана