Насловна Вијести Свјетски дан борбе против карцинома

Свјетски дан борбе против карцинома

26
0

Број особа обољелих од малигних болести је у сталном порасту, у Републици Српској једна петина становништва умире од карцинома, рекла је ово поводом Свјетског дана борбе против карцинома супспецијалиста интернистичке онкологије, докторица Здравка Голијанин из Болнице „Србија“ Источно Сарајево.

– Најчешћи малигнитет код мушкараца је карцином плућа, душника и бронха, а карактерише га висока инциденца и висок морталитет. Код жена је карцином дојке водећи узрок оболијевања и смрти. Карцином дебелог цријева и ректума су на другом мјесту као узрок оболијевања од карцинома и код мушкараца и код жена, док су на трећем мјесту карцином простате код мушкараца и карцином грлића материце код жена – нагласила је др Голијанин.

Напомиње да је већина карцинома резултат изложености бројним различитим факторима ризика. Основни приступ у контроли малигних болести представљају превентивне мјере на пољу спречавања њиховог настанка. Иако се неки узрочници малигних болести као што је насљедна предиспозиција не могу избјећи, око једне трећине случајева карцинома се може спријечити смањењем фактора ризика који се односе на понашање и исхрану.

Према њеним ријечима као мјере примарне превенције, савјетује се престанак пушења, конзумирање здраве хране, редовна физичка активност, одржавање нормалне тјелесне тежине, избјегавање конзумирања алкохола, избјегавање прекомјерног излагања сунцу, заштита од појединих вирусних и бактеријских инфекција као што су хумани папилома вирус, вирус хепатитиса Б и Хелицобацтер пyлори, поштовање здравствених и сигурносних упутстава на радном мјесту и одговорно понашање.

Као мјере секундарне превенције препоручују се самопрегледи дојки, те редовни мамографски прегледи женама старијим од 40 година, а нарочито између 50 – 70 године живота, редовни гинеколошки прегледи и PAPA тестирање од 25 – 65 године, тестирање столице на скривено крварење од 50 – 75 године и самопрегледи коже и за мушкарце и жене, додаје др Голијанин.

Мушкарцима изнад 50 година препоручује се једном годишње дигиторектални преглед и тумор маркер за карцином простате, нарочито ако постоји генетска предиспозиција за исти. Такође, редовни ултразвучни преглед и тумор маркер за карцином јетре за обољеле од хепатитиса Б и са цирозом јетре.

Уколико дође до развоја болести исход је могуће побољшати раним откривањем и адекватним лијечењем и рехабилитацијом, закључује др Здравка Голијанин.

Свјетска здравствена организација предвиђа да ће се број обољелих од карцинома повећати са 19,3 милиона у 2020. години на 28,4 милиона у 2040. години, док ће број умрлих порасти са 10,0 милиона на 16,4 милиона годишње.

Свјетски дан борбе против карцинома у свијету се сваке године обиљежава 4. фебруара као јединствена иницијатива за борбу против ове глобалне епидемије. Ову иницијативу покренула је Међународна унија за борбу против карцинома уз подршку Свјетске здравствене организације и других здравствених организација.

ИЗВОРис радио
Претходни текстМаркале 28 година чекају истину
Сљедећи текстЋорић: Година у знаку градње ауто-путева