Насловна Вијести У Фочи отворена изложба „Манастири Овчарско-кабларске клисуре“

У Фочи отворена изложба „Манастири Овчарско-кабларске клисуре“

15
0

Српски манастири Овчарско-кабларске клисуре вијековима су чувари вјере и националног идентитета, а својом мјешавином умјетничких стилова из разних историјских епоха свједоче о бројним покушајима насилног гашења православља и новим дизањима из пепела, речено је у Фочи на отварању изложбе Народног музеја из Чачка о овом манастирском комплексу.

Изложба „Манастири Овчарско-кабларске клисуре“, поводом Међународног дана музеја, постављена је у галерији Музеја Старе Херцеговине, а уз изложбу је промовисана и истоимена монографија аутора Делфине Рајић и Милоша Тимотијевића, у издању Народног музеја Чачак и „Службеног гласника“ из Београда.

Манастири подно Овчара и Каблара, уз Западну Мораву, настали су пред саму пропаст српске средњовјековне државе у вријеме несигурности усљед турских напада крајем 14. и у 15. вијеку.

Вујадин Вујадиновић, археолог Народног музеја из Чачка, каже да се претпоставља да је то било у вријеме када су исихасти почели да се повлаче са Свете Горе и када су основали своја прибјежишта у тој изузетно тешко приступачној клисури.

„То је најзначајнија културно-историјска целина у западној Србији, једна од неколико таквих целина које се називају малим српским светим горама. Састоји се од 10 живих манастира и неколико црквишта, односно рушевина старих манастира и светих места“, наводи Вујадиновић.

Он истиче да ове манастире краси изузетна архитектура, раскошан иконопис и богата ризница рукописних књига, попут необично украшеног Каранског четворојеванђеља, насталог почетком 17. вијека, из манастира Никоље.

„То је најстарији манастир, који се помиње у изворима већ у 15. веку. Поред тога, нико не може остати равнодушан пред архитектонским вредностима Свете Тројице под Овчаром и Благовештења под Кабларом, у којем се налази један од значајнијих иконостаса 17. века“, наводи Вујадиновић.

Овчарско-кабларски манастири вијековима остављају снажан утисак на све посјетиоце и привлаче пажњу бројних истраживача.

Према Вујадиновићевим ријечима, мада није познато када су тачно основани, претпоставља се да су у 12. вијеку на њиховим мјестима постојале испоснице.

Он напомиње да су као културно-историјска цјелина веома разнолики и разуђени по умјетничким стиловима и традицији усљед сталних разарања, обнова, нових рушења и нових изградњи.

„Скромно градитељско и уметничко наслеђе из средњег века преплиће се са великом духовном и градитељском обновом током османске власти када их је већина обновљена или настала, уз неспретне покушаје обнове у 19. и првој половини 20. века. Поједини манастири очували су дио вредности из свих епоха, али највећи део данас постојећих храмова обновљен је или изнова подигнут у 20. или почетком 21. века. Свака историјска епоха оставила је траг на манастирима који сведоче о прохујалим временима, као и о уметничком и културном стварању многих генерација“, истиче Вујадиновић.

Он указује да монографија садржи до сада необјављене податке и да освјетљава занемарене и слабо освијетљене периоде из историје тог краја, те да није испитивано само материјално насљеђе, већ и духовни значај манастира, као исконске људске тежње заједништву са Богом.

„У основи монашког опредељења је тежња да се заветима безбрачности, одрицања и послушности још на Земљи осети предукус вечног живота у заједници са Богом. Манастири су значајни духовни и културни, али и економски центри, где се развијало школство, оснивале болнице, организовао преписивачки и интелектуални рад“, навео је Вујадиновић.

Директор фочанског Музеја Старе Херцеговине Душанка Станковић истиче да је овом изложбом успостављена сарадња музеја из Фоче и Чачка.

Она наводи да је манастирска цјелина Овчарско-кабларске клисуре настајала шест вијекова кроз непрестане успоне, разарања и нове обнове, али ипак у континуитету монашког живота, интелектуалног и умјетничког стваралаштва, које никада није престајало.

„Изложба ће у нашем музеју бити до 3. јуна, када следи изложба слика Атанасија Поповића музеја у Требињу. За крај јуна припремамо изложбу `Фоча у доба Краљевине Југославије` нашег кустоса Данка Михајловића“, рекла је Станковићева.

На отварању изложбе „Манастири Овчарско-кабларске клисуре“ приказан је и истоимени получасовни филм, а вече су рецитацијом и пјесмом увеличали ученици Богословије и Средњошколког центра

ИЗВОРсрна
Претходни текстВирусом корона заражено девет особа
Сљедећи текстОбдукција потврдила – пронађено тијело припада Перишу