Након што је руска војска преузела контролу над нуклеарном електраном у Чернобиљу и објавила да је ставила у стање приправности ракете са бојевим главама, драстично је порасла потрага за таблетама на бази јода на интернету. Научници из читавог свијета су се удружили у изјавама да нема потребе за залихама тих таблета, како суплемената тако и правих лијекова.
Страхови од могућег напада од стране Русије на нуклеарне реакторе довео је не само до потраге за информацијама о томе како доћи до таблета на бази јода већ и њихове продаје у многим земљама од Белгије до Холандије.
То су наиме земље у којима се налазе нуклеарне електране и које, како због културне предиспозиције тако и због организације на територији имају већ могућност да добију гратис ове лијекове у оним зонама које би највише биле изложене радијацијама.
Но без обзира на то, и у тим земљама су реагаовале власти са информацијом да не треба узимати те таблете у превентивне сврхе те да тренутна ситуација у Украјини не захтијева такво понашање.
Зашто људи траже таблете на бази јода
Јод је елемент који штитна жлијезда користи за синтезу тироидних хормона који регулишу раст организма и функционисање метаболизма. Жлијезда, која се налази на дну врата, је орган у коме се овај елемент складишти у свим облицима: од хране до радиоактивног јода (јод-131), који се може ослободити након нуклеарне несреће. Човек није у стању да синтетише јод.
Разлог због којег треба имати адекватан унос – око 150 микрограма дневно, који код трудница и дојиља мора достићи 220 и 290 микрограма је неопходан да би се избјегла негативна акумулација јода у штитној жлијезди.
Околност која би, с обзиром на способност зрачења да модификује ДНК, погодовала настанку тумора жлезде. Отуда, с обзиром на „такмичење“ између два облика јода, идеја да се прибјегне суплементима.
Циљ: „заситити“ штитну жлезду „добрим“ елементом а не радиоактивним. Међутим, та претпоставка не налази потврду у науци.
Прво, зато што је, захваљујући употреби јодиране соли, побољшана исхрана, нарочито медитеранских народа. Потом јер, уз разноврсну и уравнотежену исхрану – уз адекватан унос намирница као што су бели лук, пасуљ, цвекла, тиквице, јаја, млијеко, сиреви, житарице и месо – није потребно прибјегавати суплементима. Потребно је такође подвући разлику између додатака на бази јода и лијекова који имају калијум јодид као активни састојак.
Први – који се могу купити у апотекама без рецепта – су назначени само у документованим случајевима недостатка јода. Таблете калијум јодида користе се за превенцију у случају излагања радиоактивном јоду. Они се издају само на рецепт. А, у недостатку ризичних услова, не могу се купити у апотеци.
„У случају нуклеарне несреће, постоји план за снабдевање овим лековима циљне популације која је најугроженија: млађи од 18 година, труднице и дојиље“, изјавио је Ђанлуца Аимарети, професор на Универзитету Источног Пијемонта и предсједник Италијанског савеза ендокринолога.
Додао је да би почело са њима јер се видјело да ризик од развоја рака штитасте жлијезде услијед зрачења значајно опада након 40. године живота.
Уколико дође до такве могућности, онда би институције биле те које би се залагале за профилаксу почевши од 6-8 сати након несреће. Лијекови, за разлику од суплемената су способни да обезбиједе јод чак 700-1000 пута већим дозама. На крају, не треба занемарити могуће нуспојаве повезане са прекомјерним неоправданим уносом јода: дијареја, осип на кожи, бол у стомаку, алергијске реакције и оштећење функције жлијезда (хипер и хипотиреоза).
Страх од рака штитне жлезде (који се лечи у већини случајева)
Многи грађани су забринути због чињенице да је број карцинома штитне жлијезде експоненцијално порастао у посљедњих тридесет година. Многи то везују за несрећу у Чернобиљу.
Иако је тачно да је након хаварије 1986. године, посебно у подручјима која су најближа реактору, уочен драстичан пораст дијагноза, не треба занемарити ни унапријеђење дијагностичких техника (ултразвук, ЦТ, магнетна резонанца) које у многим развијеним земљама доводе до раног откривања и лијечења пацијената.
Као што је документовано у студији објављеној у „European Journal of Cancer“, између 1998. и 2012. године инциденција рака штитне жлијезде у Италији је порасла и међу женама (+74 процента) и међу мушкарцима (+90 процената).
Али експерти се сада слажу да је осам од десет ових случајева могло да не буде третирано пошто су били осуђени да остану индолентни или нису били у стању да изазову смрт пацијента. Физичар Мартин Захрингер подвлачи да, након 36 година од Чернобиља, нема више бриге око изложености радиоактивном јоду.
„То траје осам дана и сав радиоактивни јод који је тада произведен нестао је за сво ово време а у случају нове опасности таблете од јода не помажу за друге ствари, само код заштите тироидне жлезде али не у самосталној кућној употреби. Више помаже остајање код куће“.
Зашто не треба узимати интеграторе на бази јода
„Апсолутно је бескорисна и бесмислена трка за суплементима на бази јода. Трчање да Напротив: може бити штетно“, изјавио је др. Ђанлука Аимарети.
Он понавља став читаве италијанске научне заједнице, суочена са тенденцијом да се гомилају таблете јода како би се спријечили ризици повезани са могућим нуклеарним нападом на Украјину.
Профилакса у овом тренутку није неопходна. А ако се икада догоди еволуција ове врсте, суплементи нису потребни. Али лијекови, о чијој би се дистрибуцији бавила Цивилна заштита и региони, јесу.
Заштита од ефекта радиоактивног јода је битна изнад свега код младих, оних испод 18 година.
„За особе старије од 45 година оваква врста превенције није пожељна, јер би могли да идемо у сусрет хипертироидности и тешким дисфункцијама. Ризик од рака штитне жлијезде се смањује са годинама али расте онај од хипертироидности. Ко нема штитну жлијезду никако не смије да пије велике дозе таблета на бази јода, чак ни у случају нуклеарне опасности. Штитна жлијезда је једини орган који може да апсорбује јод те ако је нема организам није у стању да га складишти тако да је потребно увек разговарати са својим доктором“, изјавила је ендокринолог Петра Мариа Сум-Драегер, професорка и директорка центра за интерну медицину у Минхену.
Европа и залихе јода
Многе особе и у Швајцарској и Њемачкој праве залихе таблета на бази јода у страху од радиокативне контаминације. Апотекар који објављује своје књиге под псеудонимом ДерАпотекер и који жели да остане анониман објавио је на Твитеру „Радим десет годиан у апотеци и овако нешто још нисам видио. У неким апотекама више нема залиха јода. Али традиционалне таблете јода које користе особе које имају болести штитне жлезде имају врло ниску дозу која не помаже у случајну нуклеарне експлозије“. На профилу ThePharmacist се може прочитати: „Разумијем да се људи плаше, али таблете од 100 микрограма калијум јодида које купују у мојој апотеци не би могли да их заштите сем ако их не попију 1300 одједном. Нешто што се свакако не смије радити“.
Ендокринолог Схум-Драегер, изјавио је за медије да је потпуно бескорисно узимати превентивно таблете јода: „Битно је да се такве таблете узму у правом моменту, ни превише рано ни превише касно, не би ли се заштитила тироидна жлезда. Уколико се узму прерано ефекат нестаје, уколико се узме касно могуће је да су честице радиоактивног јода већ ушле у жлијезду и направиле штету“, навео је.
