Најконтроверзнија кошаркашка утакмица у бившој СФРЈ, одиграна је 9. априла 1983.године, када је Kошаркашки клуб Босна посљедњи пут постао првак Југославије.
Тог 9. априла на Балдекину у Шибенику, састали су се Шибенка и Босна, у одлучујућој трећoј утакмици финала плеј-офа. Шибенка је први сусрет добила резултатом 103:98, потом је Босна узвратила у Сарајеву са 96:84, те се о прваку Југославије одлучивало у крцатој дворани на Балдекину.
Босна је водила резултатом 82:81, а на семафору су остале двије секунде. Живко Љубојевић је из аута додао лопту Дражену Петровићу, којег је чувао Сабит Хаџић. Тада 19-годишњи Петровић је примио лопту, кренуо у дриблинг и потом шутирао и промашио, те су играчи Босне почели славити трећу титулу првака Југославије.
Међутим, славље Студената је прекинуо судија Илија Матијевић, који је рекао да је свирао фаул над Петровићем. Након неколико минута расправе, у којима је чак и милиција чувала судију Матијевића од играча Босне, Петровић је убацио два слободна бацања за побједу Шибенке резултатом 83:82.
На паркету Балдекина је одржана и церемонија додјеле медаља и пехара, а Босна је одмах упутила жалбу.
Већ сутрадан Kошаркашки савез Југославије је поништио Шибенкину титулу. Али није донесена одлука да се призна резултат 82:81 за Босну, већ је пронађено компромисно рјешење – да се игра нова утакмица на неутралном терену у Новом Саду.
Шибенчани се нису појавили на том мечу, лопта је подбачена и Босна је постала трећи, уједно и посљедњи пут првак Југославије, а предсједник савеза Васил Тупурковски је подијелио нови сет златних медаља, с’ обзиром да их Шибенчани нису жељели вратити. Прeлазни пехар Шибенка је вратила тек годину дана касније.
Одмах након меча судија Матијевић је тврдио да је он у праву, а и деценијама послије је остао при свом ставу. Он је отишао толико далеко, па је тврдио да је Босна морала бити првак, јер су се Зимске олимпијске игре одржавале у Сарајеву 1984. године, те су наводно “Студенти“ морали играти Kуп шампиона те исте године, у којем су на крају освојили четврто мјесто.
Шампионску генерацију Босне су чинили Борислав Вучевић, Богољуб Ђурић, Предраг Беначек, Споменко Пајевић, Марио Приморац, Ратко Радовановић, Драган Зрно, Емир Мутапчић, Мирољуб Митровић, Сабит Хаџић и капитен Жарко Варајић, а са клупе их је водио Светислав Пешић.
