Предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствоваће данас у Солуну сахрани чувара српског војног гробља “Зејтинлик” Ђорђа Михаиловића, речено је Срни у Кабинету предсједника Републике.
Деда Ђорђе биће сахрањен у 12.00 часова по локалном времену у гробници поред свог оца и деде, што је била његова жеља.
Ђорђе Михаиловић чувао је сјећање на страдање српских војника на Солунском фронту. Знао је причу о скоро сваком страдалом јунаку сахрањеном на “Зејтинлику”, гробљу на којем почива 7.441 ратник и које је један од најзначајнијих симбола српског националног бића.
Сваког путника намјерника дочекивао је са шајкачом, у војничкој јакни и цокулама, и уз питање “одакле сте” причао причу о погинулим јунацима тога краја.
Није било мјеста у Србији за које није чуо иако никада није био, јер је из сваког бар неко страдао на Солунском фронту.
Ђорђе Михаиловић је рођен у Солуну 1. маја 1928. године. Био је трећа генерација Михаиловића, чувара српске историје и сјена српских војника погинулих током пробоја Солунског фронта.
Први чувар гробља био је његов дјед Саво солунски добровољац рођен 13 километара од Котора, у Грбљу, кога је, како неки извори кажу, краљ Александар именовао на челу државне комисије да сакупи посмртне остатке својих сабораца и пријатеља са бојишта и 250 гробаља широм Солунског фронта.
О њиховим гробовима бринуо се до 1928. године, када је умро и када је чување започете традиције, али и историје наставио Ђођев отац Ђуро који је гробове српских јунака сачувао током Другог свјетског рата од нацистичке пљачке понекад и лукавством тврдећи да НН на крсту на српском језику значи Непознати Нијемац.
Након смрти 1961. године ту личну часну дужност, више од шест деценија неуморно са великом љубављу и преданошћу обављао је чика Ђорђе.
Одликован је Орденом српске заставе другог степена.
Некадашњи министар спољних послова Србије Никола Селаковић и директор Управе за сарадњу са дијаспором Арно Гујон уручили су му 2021. у име државе признање “Мајка Србија”.
Награда “Мајка Србија” додјељује се за изузетан допринос, резултате и заслуге постигнуте у области односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону у хуманитарним активностима, развијању и јачању међусобних веза, унапређивању економске сарадње и другим активностима којима се доприноси матичној држави, дијаспори и Србима у региону.
Када је награда уручена деда Ђорђе је рекао да је сиромах из сиромашне породице и да је цио свој живот посветио гробљу. “Нисам био ни много добар ђак. Волео сам само историју и географију”, рекао је тада.
Он је 2020. године добио и српски пасош, што му је, како каже, била животна жеља.
“Живео сам за дан када ми је Србија доделила држављанство. Живео сам, једнако, као и у нади да доживим стогодишњицу пробоја Солунског фронта”, рекао је Михаиловић када му је уручен пасош.
Он је додао да је то признање и за њега и за његове претке, који су обављали ту часну дужност.
О деда Ђорђу је написана и књига “Чувар светих хумки”, а у Републици Српској снимљен је филм “Чувар части и поноса – Ђорђе Михаиловић”.
Прије 10 година о њему је снимљен и документарни филм “Посљедњи чувар”.
