Завичајно удружење Илиџанаца и пријатеља Илиџе данас је уприличило традиционално дружење у порти храма Светог Саве у Блажују, који је протеклих 126 година био саборно мјесто српског народа.
Дружењу је претходила Света литургија. Служен је и помен страдалим Србима у Другом свјетском и у Одбрамбено-отаџбинском који су сахрањени у порти Храма.
Илиџанци користе сваку прилику да се окупе и евоцирају успомене, иако су прије више од двадесет година напустили своја огњишта. Илиџанци се у Блажују окупљају два пута годишње и то сваког Савиндана, када се обиљежава крсне славе Храма, и прву недјељу по Петровдану када се окупљају у порти храма чији су темељи освештани на Петровдан 1896. Старији Илиџанци памте дане када се прослављало у центру Илиџе, а данас скромно у порти храма. Слике прошлог времена остале су у сјећању Милана Пејића.
– Ово је чиста емоција. Поштовање према прецима овде су земни остаци мог ђеда и стрица који су убијени 41 године. Овде су многе моје комшије и ред је да се томе ода дужно поштовање. Кад смо формирали удружење намјена је била управо то, да се његује традиција овога краја – каже Пејић.
У овој федералној сарајевској општини данас Срба готово да и нема, јер их је Дејтонски споразум раселио на разне стране свијета. И посљедњи Срби на Илиџи кажу да размишљају о одласку са својих имања на којима их је остало мање од стотину.
