Душанов законик, најважнији и најстрожи законик српске средњовјековне државе којим су утврђена општа начела уређења, а чији је најпознатији мото „Око за око, зуб за зуб“, донесен је на данашњи дан 1349. године.
Једини представник светородне династије Немањића који није проглашен за свеца и први српски цар Душан Силни био је највећи владар у Србији. За вријеме Душанове владавине границе Србије обухватале су чак осам данашњих држава.
Своју владавину, претпосљедњи владар из немањићке лозе, учврстио је јаким законодавством, чији је врхунац Душанов законик.
Душан је рад на Законику почео 1346. године, одмах након крунисања за цара, а до данас је познато да постоји 24 преписа.
Овај најважнији закон средњовјековне Србије донесен је на сабору властеле и црквених великодостојника 21. маја 1349. године у Скопљу, а допуњен 31. августа 1354. године у Серу. Допуњено издање законика садржало је 201 члан.
Израђен је на темељима Законоправила Светог Саве, а у одређеним дијеловима Душан директно упућује на овај документ. Осим тога, једним дијелом се ослања на византијско право.
Законик је усвојен да би се српска држава уредила прописима који би важили за цијело царство и за све његове поданике.
Иако је Душанов законик запамћен као веома строг, историјски подаци говоре да су управо такве мјере допринијеле смањењу преступа у тадашњој Србији и опадању криминала у вријеме царске Србије.
Законик је уређивао неке од најчешћих преступа – крађе, прељубе, повреде угледа и части, а, осим одредаба уставног карактера, Законик је регулисао права сталежа, штитећи и најниже слојеве. Имао је казнено-правне и процесно-правне одредбе и оне из породичног и насљедног права.
Оно што је специфично за овај царски акт јесте и чињеница да, осим свјетовних преступа, уређује и духовне.
Међу првим стварима које законик уређује јесу брачни односи. Члан два и три овог законика кажу да нико не смије да се жени без благослова свог духовника, а, уколико се то учини – „такви да се раставе“.
Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те је кажњаван чак и „блуд међу супружницима“.
„Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обема руке одсеку и нос сареже“, наводи се у Законику.
Душановим закоником силоватељи и педофили су били кажњавани на сљедећи начин: „И који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже, а ако себар узме властелинку силом, да се обеси, а ако своју другу узме силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже“.
Лаж, мито и клевета сматрали су се, такође, великим преступима. Фалсификовање докумената кажњавало се одузимањем онога што се покушало прикрити. За примање мита одузимала се сва имовина, док се клеветник поистовјећивао са разбојником.
Псовање се кажњавало новчано. У члану 55 каже се да „ако властелин или властелинчић опсује себра, плати сто препера, а ако ли себар опсује властелина или властелинчића, да плати сто перпера и да се осмуди“.
У вријеме цара Душана преступи начињени под дејством опојних пића кажњавали су се вађењем очију, батинама или сјечом удова.
„Око за око, зуб за зуб“ најбоље се огледа кроз казне за најстрашније злочине убиства.
Казна за убице била је смрт, међутим, уколико би се убили најближи сродници, казна је бивала строжа. „Ко се нађе да је убио оца или матер или брата или своје чедо, такав убица да се спали на огњу“, пише у Законику.
Ако би неко убио духовно лице, могао је завршити и на вјешалима.
У спомен на усвајање Душановог законика 21. мај се обиљежава као Дан правосуђа Србије.
