Највећи број обољелих од карцинома боравио је на простору Републике Српске у вријеме када је ове просторе бомбардовао НАТО, а неки људи су обољели од неколико различитих врста рака, изјавио је Срни универзитетски професор Славко Ждрале, некадашњи директор Болнице „Србија“ у Источном Сарајеву.
Ждрале је одбацио наводе НАТО Kомитета за осиромашени уранијум чији чланови тврде да „НАТО кориштење осиромашеног уранијума у сукобу у БиХ, није довело до било каквог континуираног ризика по здравље“, наводећи да је број људи који су обољели од малигних обољења нагло порастао послије рата у БиХ, за чак пет до шест пута.
Он је додао да је за многе од њих коначни исход био фаталан, јер су умрли од неког од облика карцинома.
Ждрале је нагласио да иницијативу за процесуирање земаља чланица НАТО-а, чији су војници бомбардовали Републику Српску пројектилима са осиромашеним уранијумом, апсолутно треба поздравити.
„И медицинска и правна струка имају обавезу да посљедице НАТО бомбардовања расвијетле до танчина и да људи, који су већ страдали, као и они који данас оболијевају и који ће на крају страдати, добију могућност за квалитетну врхунску здравствену заштиту, која изискује огромна финансијско-материјална средства, те да буду алиментирани у материјалном смислу“, каже Ждрале.
Он је указао на чињеницу да ће бити веома тешко, да се докаже висок проценат присуства уранијумског отпада на просторима Републике Српске и опасност коју радијација носи према здрављу наших људи, али је нагласио да констатације међународних званичника о овом проблему нису тачне.
„Ми их оповргавамо бројем људи, врстом обољења, као и поражавајућом чињеницом да су неки људи након бомбрадовања осиромашеним уранијумом обољели од неколико различитих врста карцинома. Агресивност агенса који је довео до тих обољења, говори нам о његовој снази којом је нападнут људски организам“, објашњава Ждрале.
Он је нагласио да је највећи број обољелих од карцинома боравио на просторима Републике Српске, управо у вријеме бомбардовања, што је потврђено и на њиховим прегледима на Институту за нуклеарне науке у Винчи.
„Наш најјачи адут у овом сложеном процесу биће људи обољели од карцинома који су још живи и које покушавамо да здравствено збринемо и опоравимо. О мртвима постоји здравствена документација, која ће нам, такође, значајно помоћи у одбрани истраживања посљедица дјеловања осиромашеног уранијума на здравље наших људи“, рекао је Ждрале.
Он сматра да би било морално да НАТО и његове чланице, уступе одређена материјална средства, како би се путем превенције могла санирати и заштитити бомбардована подручја, односно тло и вода, те да се обезбиједе систематски прегледи људи са спорних и контаминираних подручја, ради предузимања неопходних медицинских мјера за њихов нормалан живот.
Замјеник помоћника генералног секретара НАТО-а за политичка питања и безбједносну политику Хавијер Kоломина, изјавио је раније Срни, да разговори о одговорности НАТО-а за посљедице бомбардовања Републике Српске осиромашеним уранијумом морају бити „засновани на науци и чињеницама“.
Он је појаснио да НАТО „питања здравља и заштите животне средине схвата врло озбиљно“, те подсјетио да је 2001. године успоставио Kомитет за осиромашени уранијум, који је закључио да „НАТО-ово кориштење осиромашеног уранијума у сукобу у БиХ, није довело до било каквог континуираног ризика по здравље“.
