Са данас завршеног засједања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве упућен је апел међународним инстанцама да заштите светиње, народ и имовину православних Срба на Косову и Метохији.
– Сабор упућује апел надлежним међународним инстанцама за заштиту светиња, народа и имовине православних Срба на њиховим вјековним огњиштима, као и позив косовским Албанцима за саживот у миру и међусобно поштовање, следујући притом јеванђелском позвању Цркве да тражи мир и да га сведочи свима, без обзира на вјеру и нацију – истиче се у саопштењу Сабора.
Како је пренијела Информативна служба СПЦ, током овогодишњег заседања Сабора, одржаном у Храму Светог Саве у Београду, од 14. до 20. маја, детаљно је саслушан извјештај о стању Цркве на Косову и Метохији.
На скупу је поново истакнуто да је Косово и Метохија завјетна српска земља и неотуђиви саставни део Србије, а да самопроглашена независност те покрајне нема упориште ни у праву, ни у моралу, ни у историји – „о правди Божјој и људској да и не говоримо“.
– Да није тако, не би из познатих центара моћи био вршен притисак без преседана на Србију да призна илегалну насилну сецесију тог интегралног дијела своје територије и да га се тако сама заувијек добровољно одрекне – пише у саопштењу.
Како се наводи, Сабор је учинио двије посјете током свог засједања – предсједнику Републике Србије Александру Вучићу и принцу Александру Карађорђевићу, на њихов позив и саборски оци су са дужном пажњом саслушали излагања својих домаћина о неколико питања важних за наш народ, а посебно о текућим и предстојећим притисцима који се тичу дијалога о Косову и Метохији.
– У разговору са предсједником наглашено да је јединство народа, поготову у временима великих искушења, стуб очувања државе и националних интереса и да Црква има изузетну улогу у очувању тог јединства – истиче се у саопштењу.
Дио своје пажње Сабор је поклонио и питању, како је наведено, пољуљаних међурелигијских односа унутар босанскохерцеговачког друштва, све учесталијим изјавама вјерске и националне мржње, изношеним како од вјерских представника, тако и од појединаца представника јавног и политичког живота, а у том контексту и о раду Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини.
На овогодишњем засједању Светог Архијерејског Сабора посебна пажња је посвећена теми коначног рјешавања канонског статуса архијереја Православне Охридске Архиепископије у свјетлу прошлогодишње одлуке Сабора о враћању у канонски статус и успостављању литургијског јединства – и последичној одлуци о додели Томоса о аутокефалији – Македонској Православној Цркви – Охридској Архиепископији.
– У том циљу Сабор је донио одлуку о дођељивању канонског отпуста јерархији ове аутономне Цркве од стране Српске Православне Цркве и њеном интегрисању у Синод Македонске Православне Цркве у складу са свештеним канонима и Уставима наше две помесне Цркве, као и раније постигнутим договором Синод; све три црквене структуре – додаје се у саопштењу.
На саборским сједницама су разматране и посљедице неканонског ђеловања Румунске Православне Цркве на канонским територијама епархија тимочке и браничевске, али и стање наше Цркве у окружењу и свијету.
Сабор је, такође, посветио пажњу и духовним и геополитичким последицама ратног сукоба у Украјини.
– Посебно је разматрана тема страдања Украјинске Православне Цркве од стране актуелних власти у Кијеву, одузимање њене имовине, храмова и манастира, расељавање монаха, прогон појединих архијереја и лишавање њених припадника основних људских права и слобода гарантованих међународним конвенцијама. Овим поводом Сабор поново подиже свој глас у заштиту обесправљене и прогоњене једновјерне браће апелујући на релевантне међународне институције да спрече ову неправду – наводи се у саопштењу.
