Насловна Најновије Исправљена историјска неправда: Откривена биста српском великану Ристу Јеремићу

Исправљена историјска неправда: Откривена биста српском великану Ристу Јеремићу

234
0

Испред Музеја Старе Херцеговине у Фочи данас је свечано откривена биста првог хирурга у БиХ и једног од првих академика са ових простора Риста Јеремића.

Биста у камену, рад вајара Велимира Каравелића из Србије, подигнута је у години када Фоча обиљежава важан јубилеј – 130 година од оснивања првог Соколског друштва у БиХ, које је у овом граду 1893. године утемељио управо Ристо Јеремић.

На данашњој свечаности, бисту су открили аутор Каравелић и начелник општине Милан Вукадиновић.

Каравелић је рекао да су бисте у камену ријеткост на овим просторима.

„Имао сам велику част да радим ову бисту. Читаво детињство сам провео гледајући Проклетије, које су вечито беле, а када сам видео Дечане одлучио сам да се бавим каменом, тим пре што таквих мајстора нема много“, навео је Каравелић.

Он је истакао да је Фоча за њега велика инспирација и да је доживљава као компромис медитеранске отмености и црногорске честитости.

Начелник Вукадиновић рекао је да је овим исправљена велика историјска неправда према Ристу Јеремићу – великану не само Фоче, већ читавог српског рода.

„Ово је само мали знак пажње да се одужимо том великану, да се присјетимо колики је његов допринос српској идеји родољубља у тадашње вријеме, на крају крајева и у области медицине, културе и просвјете. Морам да истакнем велико задовољство што смо подржали идеју Музеја Старе Херцеговине и кустоса Данка Михајловића и преточили је у дјело“, рекао је Вукадиновић.

Он је додао да је плато испред Музеја уређен, чиме је центар града, уз реконструкцију Градског трга, који је такође реконструисан, добио љепши изглед.

Вукадиновић је најавио да ће у наредном периоду бити изграђена биста и академика Борише Старовића, првог декана Медицинског факултета у Фочи и ректора Универзитета у Источном Сарајеву, која ће највјероватније бити постављена уз бисту Риста Јеремића.

Директор Музеја Старе Херцеговине Душанка Станковић навела је да им је велика част што су у години великог јубилеја успјели да уз помоћ општине ураде бисту.

„Намјеревамо и да проширимо већ постојећу изложбу о Ристу Јеремићу, која је у сталној поставци у нашем музеју“, рекла је Станковићева.

Ристо Јеремић рођен је 18. маја 1869. године у Српској вароши у Фочи, а преминуо је 16. септембра 1952. године у Мостару, гдје је и сахрањен.

Након завршене српске школе у Фочи и гимназије у Сарајеву и Дубровнику, студије медицине почео је у Бечу и завршио у Грацу 1897. године.

Гдје год је радио, остао је упамћен као један од најбољих хирурга и свуда се причало о лакоћи његове руке и спретности његовог хируршког ножа.

Радио је у Тузли, Сарајеву и Суботици, гдје је и предавао као професор судске медицине на Правном факултету, те у Мостару. У Тузли је имао и свој санаторијум, гдје су могли да се лијече сви без обзира на имовно стање.

Био је почасни доктор Универзитета у Београду, почасни члан Српског лекарског друштва и члан Научног друштва БиХ, претече Академије наука и умјетности.

Осим Сокола, академик Ристо Јеремић био је покретач и оснивач низа националних, културних и просвјетитељских друштава с краја 19. и почетком 20. вијека.

У Фочи је основао и прво Трезвењачко друштво „Побратимство“, које ће касније премрежити све јужнословенске просторе, а у циљу ширења националног духа и здравствене културе.

Покренуо је и Скаутско друштво, а био је и један од првих предсједника Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у БиХ.

Сматра се и зачетником историографије здравства на јужнословенским просторима.

Иза себе је оставио велики број научних радова не само из медицине, већ и антропологије, етнологије, поријекла становништва, историје здравства.

Био је велики српски родољуб и истински борац за уједињење Јужних Словена, сматрајући и научно доказујући да су Срби и Хрвати један, како је говорио, двоимени и двоазбучни народ.

Као љекар, био је добровољац у српској војци у балканским ратовима, а након „Сарајевског атентата“, 1915. осуђен је у „Велеиздајничком процесу“ у Бањалуци и тамновао је у аустријским казаматима у Сарајеву, Бањалуци и Зеници три године.

ИЗВОРсрна
Претходни текстКочићева награда за 2023. годину Ђорђу Сладоју
Сљедећи текстУ сриједу нагло освјежење са кишом, пљусковима и грмљавином