– Знали смо да на тим локацијама постоје већ два-три потопљена такозвана тенконосца – додао је ронилац.
Љубитељи подводног свијета су, иначе, високообразовани кадрови – ИТ стручњаци, инжењери, микробиолози… и недјеља им је резервисана за зарон. Велике дубине за њих су привилегија. До сада су открили подводне објекте, олупине бродова, авиона, историјске остатке разних цивилизација. Нису заобишли ни пећинске системе.
– Уколико се неко баш заљуби у роњење и уколико су границе које рекреативно роњење поставља постале прилично ограничавајуће и жели да иде дубље, да остане дужи временски период на тој дубини и прави комплексније и захтевније зароне, онда је техничко роњење логичан избор – наглашава Дубравка Вејновић из ронилачког клуба „Тритон“.
Ронилац Дане Џепчевски каже да је поносан на јадранску експедицију код Виса.
– Увек када завршимо са неком акцијом, остаје траг, остаје нешто што може да се подели са осталом ронилачком сценом па и јавношћу – каже он.
Ронили су широм сијета. Ипак, црногорске и хрватске воде најбоље познају. Роне и по Србији. Крупајско врело највише памте. Зиму ће искористити за обуку и планирање наредне експедиције. Кажу да планова имају више него времена. Остају тајанствени – наредну локацију не откривају.
Војна тајна
У ЈНА је било тридесетак бродова за превоз тенкова. Могли су да превезу три тенка или 200 војника. Коришћени су за десант и постављање мина. Онај који су рониоци пронашли код Виса потонуо је у зиму 1976. усљед јаког невремена. Свих 25 чланова посаде спасао је трговачки брод који је чуо позив у помоћ. Тај случај означен је као војна тајна.
Поред тенконосца, ова екипа ронилаца ронила је и због неколико великих бомбардера из периода Другог свјетског рата, јер је за вријеме рата на острву Вису био велики аеродром.
