Дејтонско рјешење по коме би у БиХ три народа у два ентитета и 10 кантона, аутономно рјешавала своје послове, увелико је остварено упркос притисцима колективног Запада и зато им је био неопходан Кристијан Шмит, који ће кршити све што му стоји на путу укидања Републике Српске, оцијенио је професор емеритус Ненад Кецмановић.
„А, пошто му је предсједник Републике Српске Милорад Додик испред свих демократских изабраних функционера, институција и народа, ставио до знања да је то црвена линија и да табла на ентитетској граници `Добро дошли у Републику Српску` више не важи и за њега, он је смислио да га ухапси преко Уставног суда и Тужилаштва БиХ, који се и не спомињу у Дејтонском споразуму“, навео је Кецмановић у ауторском тексту „Босански рат таблама“, објављеном у „Политици“.
Кецмановић је рекао да нема више кувања жабе, којој су прибјегавали претходни и у Савјету безбједности УН регуларно изабрани високи представници, отимајући јој једну по једну надлежност.
Према његовим ријечима, Шмит је одлучио да Српској отме шуме, ријеке, пољопривредно земљиште – напросто њену територију, те би у том случају онда од Републике остало још само име, које ће онда бити ситница промијенити у „мањи ентитет БиХ“.
Кецмановић је истакао да у Предсједништву БиХ, откако се Додик вратио у Бањалуку, нема више ни његове „запаљиве реторике“, која је давала драмску динамику заједничким органима.
„Чланови Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић и Денис Бећировић, раде свако по своме, без директних и бучних трвења. Предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић се ућутао, јер је бошњачким грађанистима на власти постао вишак, хрватска база сматра га издајником, а измјеном Изборног закона најављују крај аномалије да га бирају Бошњаци, да би представљао Хрвате“, навео је Кецмановић.
Он је указао да је, одласком Валентина Инцка и неуспјелим избором новог високог представника, практично укинут и ОХР, па више нема ко да „завађа да би владао“. „Готово па мирна Босна!“, написао је Кецмановић.
Кецмановић је напоменуо да је дејтонско рјешење по коме би три народа у два ентитета и 10 кантона аутономно рјешавали своје послове, уз минимум од свега три надлежности заједничких органа, увелико остварено упркос притисцима колективног Запада и антиуставном политичком инжењерингу.
„Зато им је био неопходан Кристијан Шмит који ће, почев од свог лажног статуса високог представника па надаље, кршити устав, законе, међународне споразуме и све остало што му стоји на путу укидања Републике Српске“, рекао је Кецмановић.
Он је истакао да је тај систем да се једна лаж позива на претходну, прастара пракса сваке колонијалне управе и, у овом тренутку у БиХ, достиже свој крешендо.
„Пошто се прије неколико дана није усудио да уђе у Српску на договорени састанак са опозицијом да не би био ухапшен и екстрадиран, дао је за њега поражавајућу изјаву `да са њим тамо нико није хтио да разговара, па није имао рашта ни да иде`. И додао да `ентитетске границе не постоје`“, навео је Кецмановић.
Кецмановић је истакао да су напротив – ентитетске границе додатно оснажене манифестацијама у одбрану Додика.
Прву је, како је подсјетио, 1. септембра заказао Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ пред зградом Суда и Тужилаштва БиХ – а сарајевска власт ју је забранила из „безбједносних разлога“, док су Срби узвратили са низом таквих протеста, али тачно на ентитетским границама /Источно Сарајево, Добој, Лопаре, Невесиње…/
„Неко из опозиције рече: `Па није Додик исто што и Српска!` И у праву је, али је овог пута и јесте ријеч о Републици Српској“, закључио је Кецмановић.
