Прослава 9. јануара, Дана Републике Српске, Србима је подсјећање да, и када постоје уставне гаранције, нису сигурни без својих институција, изјавио је предсједник Скупштине града Источно Сарајево, Бранко Короман.
“У темеље наше Републике уткано је више од 30.000 живота бораца и цивила и наш дуг према тим жртавама не може отписати неки њемачки држављанин. На ту тему су посебно осјетљиви становници Сарајевско-романијске регије и сарајевски Срби који су поднијели највећу жртву за стварање Републике Српске”, истакао је Короман.
Он је напоменуо да Република Српска ове године прославља 9. јануар под слоганом “Симбол слободе”, али да је она не само симбол, већ гарант сувереног живота и одлучивања свих њених грађана.
Короман, који је и предсједник Општинског одбора СНСД-а Пале, упитао је зашто је то уопште неком сметало.
“Треба бити лицемјеран и код оспоравања 9. јануара као Дана Републике наводити да је то одраз политичке воље само једног народа и да не представља симболику заједничког, а истовремено нас убјеђивати да је прослављање 1. марта, када је у Сарајеву убијен српски сват и када је у суштини почео рат, симбол мултиетничког друштва које се заснива на уважавању и поштовању различитости као основних вриједности модерног демократског друштва”, навео је Короман.
Према његовим ријечима, прослава 9. јануара не манифестује инат већ љубав према Републици Српској, која је најјача управо када се брани.
Короман је упитао зашто се српском народу брани прослава Дана Републике Српске као подсјећање на период када му је силом згажено право дефинисано у тадашњем Уставу.
Он је подсјетио да је Устав БиХ након усвајања амандмана 31. јула 1990. године јасно дефинисао функционисање парламента БиХ којим је био заштићен принцип конститутивности српског, муслиманског и хрватског народа, односно спријечена могућност да се било која одлука у парламенту донесе прегласавањем представника једног народа.
Короман је навео да је овај механизам успјешно примјењиван годину и два мјесеца од доношења уставних амандмана до сједнице 14. и 15. октобра 1991. године када су муслимански и хрватски посланици одлучили да у Скупштини усвоје “Меморандум о реафирмацији суверености Републике БиХ” без сагласности српских посланика.
Они су притом одбили да испоштују уставни механизам да се, ако је најмање 20 посланика из једног народа /српских посланика у парламенту је било много више/ успротиве неком приједлогу, он аутоматски скида са дневног реда и просљеђује Савјету.
Короман је навео да су због флагрантног кршења Устава СРБиХ Срби 24. октобра 1991. године формирали Скупштину српског народа у БиХ и на првој сједници расписали плебисцит који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године о остајању српског народа у дотадашњој заједничкој држави Југославији.
Послије плебисцита услиједила је 21. децембра 1991. године Скупштина српског народа у БиХ која је изгласала декларацију усмјерену ка оснивању Српске републике БиХ у саставу федералне државе Југославије, ако муслиманска и хрватска заједница БиХ одлуче да противуставно напусте дотадашњу државну заједницу, додао је Короман.
Срби су основали Скупштину српског народа у БиХ и конституисали Републику Српску како би очували идентитет и државност Срба у БиХ 9. јануара 1992. године.
“У име Општинског одбора СНСД-а Пале желим нашим суграђанима и свим грађанима Републике Српске срећно обиљежавање 9. јануара – и да та љубав вјечно траје”, поручио је Короман.
