Министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац изјавио је Срни да Република Српска досљедно спроводи Дејтонски споразум, да подржава кандидатски статус БиХ за приступање ЕУ, али да њене институције морају бити и биће видљиве на том европском путу, без условљавања, пријетњи и покушаја централизације институција на нивоу БиХ.
Кошарац је рекао да БиХ треба да темељи политичко кретање, прије свега, у складу са словом Дејтонског мировног споразума, посебно са Анексом четири који је јасно детерминисао улогу свих актера у политичким процесима у БиХ.
– Нажалост, различите врсте интервенција разних високих представника, затим улога представника бошњачке политичке елите, која је доминантно била мотивисана ка централизацији институција БиХ, довеле су до врло драматичне политичке атмосфере с обзиром на чињеницу да у континуитету различити нивои међународне заједнице и дио бошњачких политичара не прихватају јасно, на уставан начин, дефинисане ставове Републике Српске – рекао је Кошарац.
Он је рекао да званичници из Републике Српске цијене да је веома важно да сви буду окупљени око Дејтонског споразума, уставног капацитета Републике Српске, државног карактера Српске у оквирима БиХ и у том контексту да траже рјешења на заједничком нивоу власти у БиХ.
– Не прихватамо било какву централизацију институција на нивоу БиХ – рекао је Кошарац.
Он сматра да су у протеклом периоду у БиХ биле доминантно изражене политике оспоравања капацитета Републике Српске и представника Српске у институцијама БиХ.
Према његовим ријечима, не само неким странцима него и СДА сметала је политика Републике Српске на нивоу БиХ, а у одређеним временским интервалима на њиховој страни био је и дио српске опозиције.
– Ми цијенимо да чланство БиХ у ЕУ јесте спољнополитички циљ дефинисан одлукама Предсједништва БиХ, али у свим тим процесима Република Српска и њене институције морају да буду видљиви, и од тога никада нећемо одустати. Ми смо веома често од представника ЕУ били изложени различитим политичким притисцима и мотивима и ми не бјежимо да причамо о томе, па тако и сам кандидатски статус у вријеме одређених потешкоћа у региону и свијету може да се окарактерише као добра политика ЕУ у вези са тим статусом БиХ – навео је министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара.
Он је истакао да званичници из Српске желе да испуњају европске стандарде уз потпуну укљученост институција Републике и њених представника у заједничким институцијама, као и да не сматра епохалним то што је БиХ на овакав начин, путем дјеловања различитих међународних актера, добила кандидатски статус.
Према његовим ријечима, политички представници Републике Српске учиниће све што је у складу са Уставом да БиХ постане чланица ЕУ, али, подвукао је, у свему томе Република Српска мора да буде видљива, као и да њене институције равноправно партиципирају у процесу европских интеграција.
СТРАНЦИ ПОПУТ ШМИТА НЕЛЕГАЛНИ СУ И НЕБИТНИ
Кошарац није желио да посебно коментарише посљедње изјаве и потезе Кристијана Шмита јер није легално изабран за тзв. високог представника у БиХ, али је указао да он покушава да се намеће путем увредљивих коментара према Републици Српској иако ниједан странац не може одређивати шта ће славити Српска.
– Ми славимо Дан Републике – 9. јануар и славићемо га онолико дуго и онако како то буду тражили грађани и институције Српске. По ко зна који пут поновићу да је Српска настала у миру и ми, њени грађани, никада нећемо славити 1. март, без обзира колико неко на томе буде инсистирао било из Федерације БиХ /ФБиХ/, било из дијела међународне заједнице – поручио је Кошарац.
Он је рекао да ОХР треба коначно да буде затворен, поготово сада када БиХ има кандидатски статус за приступање ЕУ.
Према његовим ријечима, Шмит као странац који долази из Њемачке све више постаје фактор нестабилности у БиХ и због тога га и треба игнорисати и није битан.
Кошарац је упитао зашто сваки пут када се отвара питање ангажмана страних судија у Уставном суду БиХ и када се тражи њихова елиминација из те судске инстанце, дио међународне заједнице каже „не“.
У ФОКУСУ – ЕКОЛОГИЈА, ЕНЕРГЕТИКА, ЗАШТИТА ДОМАЋЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Говорећи о приоритетима министарства на чијем је челу, Кошарац је апострофирао екологију, енергетику, заштиту домаће производње и јачање пољопривреде и извозно оријентисане привреде.
– Сви заједно у БиХ морамо интензивније радити када је у питању проблем одлагања радиоактивног отпада на Трговској гори, тим прије јер Министартсво иностраних послова и бивши министар Бисера Турковић на том плану нису ништа урадили, због чега је спласнула и спољнополитичка иницијатива БиХ да се изградња тог одлагалишта нуклеарног отпада заустави и тако заштити здравље око 250.000 људи у 13 општина Републике Српске и ФБиХ – рекао је Кошарац.
Он је изразио увјерење да ће се ово питање ефикасније рјешавати у будућем периоду, захваљујући новој власти у ФБиХ и примјеном адекватних међународних споразума о заштити животне средине.
Кошарац је додао да је са новим министром иностраних послова у Савјету министара Елмедином Конаковићем усагласио неопходност преиспитивања Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ, с циљем заштите и промоције домаће поризводње.
Што се тиче енергетског сектора, он је рекао да је потребно сачувати аутономију и надлежности ентитета у БиХ.
Кошарац сматра да би било веома добро да чак у првој половини године дође до усвајања одлуке о квалитету нафте и нафтних деривата, јер је то услова за приступање БиХ Свјетској трговинској организацији /СТО/.
– Остаје нам и обавеза доношења сета закона у оквиру тзв. Трећег енергетског пакета, при чему ентитети ни у ком смислу не смију да буду заобиђени у процесу одлучивања на нивоу БиХ. Енергетска заједница похвалила је ставове Републике Српске да у регулаторном смислу регулише одређене законске обавезе и у том погледу Српска је неколико корака испред ФБиХ, која узалудно чека доношење неких закона на нивоу БиХ, што се никада неће десити – тврди министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара, коме је ово други мандат.
Према његовим ријечима, у припреми је, до краја овог мјесеца, усвајање интегрисаног енергетског плана за БиХ до 2030. године, усаглашеног на сва три нивоа власти у БиХ.
Што се тиче пољопривреде, Кошарац је рекао да је у плану да у БиХ буде промовисан „нулти попис у пољопривреди“, при чему би статистички подаци били власништво ентитета, Републике Српске и ФБиХ.
Он је обећао наставак рада на обезбјеђивању услова за извоз црвеног меса из БиХ на тржиште ЕУ.
„ОТВОРЕНИ БАЛКАН“ – ПУТ КА ЕФИКАСНИЈОЈ ЕКОНОМСКОЈ САРАДЊИ
– Питање „Отвореног Балкана“ посебно је важно и за БиХ, поготово на плану боље регионалне сарадње и зато што та регионална иницијатива нема никаву политичку позадину, него је искључиво мотивисана привредно-економским разлозима, и даје шансу домаћим привредницима да снажније наступе не трећим тржиштима – рекао је Кошарац.
Он је навео да се и даље залаже за сарадњу са Евроазијском унијом и неким земљама Блиског истока.
Према његовим ријечима, за пријем БиХ у СТО институције БиХ треба коначно да испуне своје обавезе, јер овај процес траје још од 1999. године.
– Један од посљедњих услова јесте доношење поменуте одлуке о квалитету нафте и нафтних деривата и због тога смо формирали заједничко радно тијело на нивоу ентитета, које је припремило потребну одлуку и сада се чека на сагласност Савјета министара. Цијеним да је то озбиљан искорак ка чланству БиХ ка СТО, тим прије јер смо из Енергетске заједнице добили позитивно мишљење на садржај те одлуке – навео је Кошарац.
МИНИСТАРСТВО И СПОЉНОТРГОВИНСКА КОМОРА МОРАЈУ УНАПРИЈЕДИТИ ПАРТНЕРСТВО
Кошарац је рекао да није у потпуности задовољан сарадњом са Спољнотрговинском комором /СТК/ БиХ и подсјетио да ресорно министарство у складу са законом врши надзор на Комором.
– Не желим да се мијешам у аутономију СТК, али ова институција мора бити много адекватнији партнер Министарству спољне трговине и економских односа, тако да је заједничко дјеловање неопходно у будућем раду обје ове институције – рекао је Кошарац.
Он сматра да у плану рада СТК за ову годину морају бити садржана питања енергетске стабилности БиХ, нових извора енергије, прије свега гасних конекција, а ту је иницијатива „Отворени Балкан“, као и потреба за транспортно повезивање БиХ са другим земљама, гдје је посебно важна изградња аеродрома у Требињу итд.
Према његовим ријечима, значајно је и квалитетно осмислити и наступ домаћих компанија на међународним привредним сајмовима.
– Морамо бити партнери и због тога ћу тражити нову улогу СТК у промоцији домаће привреде и омогућавању ефикаснијег изласка на тржишта у региону, Европи и свијету – закључио је Кошарац.
