С више од 130 дјела српских аутора објављених на италијанском уз подршку конкурса тај језик, ушао је међу четири на које се највише преводи српска књижевност. У врху су традиционално македонски, енглески и руски.
Број преведених дјела је и већи када се има на уму чињеница да многи страни издавачи самостално објављују књиге српских писаца.
– Постоји у Италији, што некако промиче нашој пажњи, велики број истраживачко научних центара у којима се српски језик и књижевност изучавају. Мислим да их има од 13 до 15 од сјевера до југа Италије. Сви су у великој мјери активни и да је то заправо разлог због којег постоји велики број преводилаца који су стовремено у највећем броју случајева и промотери наше књижевности – каже виши савјетник у Министарству културе Младен Весковић.
Већина њих има академски ангажман, што гарантује добро познавање и представљање правих књижевних вредности.
– Многа дјела наше књижевности заслужују да прекораче оквире свог изворног језика и да на тај начин постану и формално дио једне шире европске културе којој суштински већ и припадају – наводи истраживач српске књижевности проф. Марија Бараш из Венеције.
Најпревођнији и даље је Андрић. Слиједе Црњански, Селимовић, Киш, модерни класици Басара. Великић. Албахари, али и нова генерација попут Лане Басташић и Дарка Тушевљаковића. У италијанском преводилачком низу уочљив је и низ једног од наших најбољих писаца данашњице, Енеса Халиловића.
– Неке од најважнијих књига овог свијета написане су на Апенинском полуострву. Сада када и моје књиге иду тамо, надам се да ће читаоцима бити занимљиви ликови и да ће бити занимљива прича, као што је мени занимљива прича Ђованија Верге. Сви ми заправо тражимо срећу. Литература је једно од тумачења човјека – истиче Халиловић.
Дјела српских књижевника објављена су на 36 језика током 15 година трајања конкурса. Али у књижевности увијек има и нешто важније од бројева. А то је у овом случају чињеница да имамо нове генерације писаца које заслужују пажњу страних издавача, преводилаца и читалаца.
