Kолона од 11 аутобуса и неколико аутомобила, пошла је јутрос из Добоја према Тумарама у федералној општини Луковац, одакле креће марш „Стазом егзодуса“ према Стогу код Возуће, у оквиру обиљежавања 27 година од прогона Срба из Возуће, насеља у долини ријеке Kриваје и са јужног дијела Озрена.
Организатор је Завичајно удружење Завидовићана из Добоја, чији је предсједник Зоран Благојевић, рекао Срни, да су у Тумарама дочекани учесници и из других локалних заједница, након чега ће присуствовати служби у цркви Пресвете Тројице и примити благослов.
Благојевић је поручио да ће 15. годину заредом указати на страдања и звјерске злочине над Србима, послати поруку да се и даље трага за тијелима 129 несталих бораца и цивила, као и да злочинци морају бити кажњени.
Марш је почео у 8.00 часова у Тумарама на Озрену, а учесници ће се кретати стазом дугом 22 километра.
Благојевић је навео да је ријеч о камионском путу, који иде правцем Бријесница Горња – Kврга – Малчићи – Боровци – Лозна – Стог, којим су се Срби из Возуће и долине Kриваје, повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ.
„Након марша, грађани ће се окупити код Цркве Светог Ђорђа у Стогу, у којој се налази спомен-обиљежје погинулим и несталим борцима, гдје ће бити служена литургија и положени вијенци“, навео је Благојевић.
Вијенци ће бити положени и код споменика и крста, подигнутих у знак сјећања на 21 свирепо убијеног српског војника и цивила, чији су посмртни остаци, махом обезглављени, пронађени након завршетка рата.
Благојевић је подсјетио да су Срби из Возуће протјерани са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ, која је, у зависности од јединице и смјера напада непријатељских снага, носила називе „Ураган 95“, „Фарз 95“ и „Бадр ал Босна“.
Масовно страдање Возућана трајало је од 10. до 24. септембра 1995. године усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанским контингентом међународних мировних снага.
Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага.
Падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћење Срба са подручја зеничке регије, започето 1992. године.
