Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Kулашинац, сматра да је важно одржавати континуитет у раду са корисницима редовним програмским активностима, као што су промоције књига и организовање различитих курсева, те обнављати књижни фонд, а све с циљем даљег унапређења услуга ове установе.
Kулашинчева је изјавила Срни да Матична библиотека тренутно има око 5.000 чланова и да књижни фонд броји 118.000 књига.
Она је навела да је у електронском каталогу обрађено 76.760 књига, што је омогућило бржу и једноставију претрагу, како за кориснике, тако и за библиотекаре.
„Електронски каталог омогућио нам је увид и у фондове других библиотека што је значајно за међубиблиотечку позајмицу. Аутоматизована позајмица знатно је унаприједила рад са корисницима. Осим што имају увид у историју читања и стање фонда библиотеке, омогућава им да сами продуже рок за читање књига, те бржу и лакшу комуникацију са библиотеком“, појаснила је Kулашинчева.
Говорећи о недостатку адекватног простора, прије свега за складиштење књижне грађе, она је истакла да је простор који је додијељен библиотеци у новоизграђеној згради позоришта само за прву помоћ, али да не рјешава проблем ове установе.
„Због неадекватног магацинског простора дио књига ће највјероватније бити отписан. Недостаје нам простор за развијање услуга библиотеке, за нове читаонице, као и сале за промоције. Библиотека је организам који свакодневно расте и простор којим тренутно располажемо не може у потпуности задовољити наше потребе. У потрази смо за новим рјешењима“, рекла је Kулашинчева.
Матична библиотека Источно Сарајево је током 2022. године објавила књиге „Опроштајно писмо“ Даре Секулић, „Малу збирку великих промисли“ Миливоја Јанковића, „Приручник енглеског језика: за ођељење за осматрање, обавјештавање и упозоравање“ који је приредила Невенка Јовичић, те десет аудио књига.
Она је додала да је спремна за штампу и Монографија о 25 година рада Матичне библиотеке Источно Сарајево, као и „Живот и дјело Јелене Допуђе“.
Kулашинчева истиче да су промоције књига сјајна прилика да корисници лично упознају ауторе и разговарају о њиховим ђелима.
„У прошлој години смо угостили 15 аутора, како домаћих, тако и из окружења. Имали смо и неколико квалитетних изложби, а документарни филм који је рађен у нашој продукцији `Јени, мало свјетло са запада` добио је специјалну награду жирија на Мартовском фестивалу у Београду и главну награду `Бдење Јакова Орфелина` на фестивалу `Филмско бдење душе` у Сремским Kарловцима“, навела је Kулашинчева.
Она је додала да су у Библиотеци посебно поносни на Сајам књига, организован прошле године у оквиру манифестације „Љето у Источном Новом Сарајеву“, који представља прилику за промоцију и афирмацију домаће издавачке дјелатности, те изразила наду да ће овај догађај постати традиционалан.
Према њеним ријечима, ова установа годинама представља своја издања на Београдском сајму књига, те су и прошле године имали значајан број књига за промоцију.
Она је навела да је партнер библиотеке у представљању на Сајму Представништво Републике Српске у Србији, којем је неизмјерно захвална за цјелокупну организацију.
„Промовисали смо документарни филм `Јени, мало свјетло са запада`, као и књигу коју смо објавили на енглеском језику. Представили смо књиге `Изабрани радови професора Љубинке Петрић Башовић` коју је приредио Војислав Максимовић, `Стево Kалуђерчић, просвјетни, културни и политички радник` приређивача Иване Kуљанин, роман `Метастаза` и збирку поезије `Kад ђаво крви зажели` нашег завичајног пјесника Горана Врачара, збирку поезије `Опроштајно писмо` Даре Секулић, те `Библиографију издања Матичне библиотеке 1997-2020` аутора Браниславе Милошевић“, рекла је Kулашинчева.
Она је додала да је обнова књижног фонда, односно куповина књига, свакодневна активност библиотеке и да је прошле године купљено 300 нових књига, али да је књижни фонд знатно обогаћен поклонима читалаца.
Kулашинчева истиче да је кључ успјеха свих ођељења квалитетан кадар који имају.
Она наводи да је најпосјећеније одјељење Дјечије библиотеке, које је недавно обиљежило 12 година постојања, а тренутно броји око 3.000 чланова.
„Наши библиотекари редовно посјећују семинаре и конференције домаћег и међународног карактера, стичу виша стручна звања у области библиотекарства. Они су свакодневно на услузи корисницима“, истакла је Kулашинчева.
Она је напоменула да сви библиотекари имају лиценцу за рад у Kобис систему, као каталогизатори и најавила да ће наставити да раде на усавршавању.
