Насловна Најновије Мирсад Стрика није случајно изабран за судију у предмету „Додик и Лукић“

Мирсад Стрика није случајно изабран за судију у предмету „Додик и Лукић“

368
0

Бројне су реакције након што је Мирсад Стрика одређен за поступајућег судију у предмету „Милорад Додик и Милош Лукић“, посебно због биографских података из ратног периода.

Стрика је у поратном периоду био тужилац до 2010. године, када је именован за судију Суда БиХ.

Пресудио је директору СИПА Горану Зупцу, а ослободио министра Драгана Мектића.

У Српској преовладава мишљење да Стрика није случајно одабран да буде судија предсједнику Републике Српске.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и в.д. директора Службеног гласника Милош Лукић нису ни изашли из суднице, гдје су били због оптужнице за неизвршавање одлука нелегитимног високог представника, а ЦМС систем је наводно случајним одабиром одредио Мирсада Стрику за поступајућег судију. Чак се и у предратном, комунистичком систему водило рачуна да муслиман не суди Србину и обрнуто. Препуштањем процеса у руке тужиоца Недима Ћосића и судије Мирсада Стрике тешко је градити повјерење Срба у правду и Суд БиХ.

– Скоро да је немогуће у судској пракси да имате тужиоца Бошњака и судију Бошњака. а то је она народна „кадија те тужи, кадија ти суди“. О чему се овдје ради ? Ово није суђење Милораду Додику као појединцу, ово је суђење предсједнику Републике Српске – јасан је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

У службеној биографији Мирсада Стрике прећутан је ратни период. Из Републике Српске наводе да постоје подаци да је током рата као судија кривотворио пресуде у мисији прогона српских цивила у Зеници, Високом и околини. Ратна биографија га је, кажу, препоручила да буде судија предсједнику Српске.

– Мислим да свака птица на грани зна да је овај процес монтиран, рекао бих у „кухињи“ америчке Амбасаде, али с оним структурама које су доказане у борби против Републике Српске, а један од тих је судија Стрика. Познато је у јавности да је судио Србима за ратне злочине, а да ниједног Бошњака није процесуирао, а могао је у Зеници рецимо Шефика Џаферовића – каже члан Предсједништва СНСД-а Сташа Кошарац.

Предсједник Скупштине Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила несталих Бранимир Којић каже да је Стрика свјесно изабран јер је ратни кадар.

– Свјесно су га у Суду Бих изабрали јер знају да је у рату био судија и знају да је судио и пресуђивао Србима, а данас ће то да ради у згради у којој су мучени и убијани Срби у Сарајеву – каже Којић.

Из свједочења Бобана Крајишника, Србина који је живио у Зеници, видљиво је да га је Стрика 1992. осудио на 13 мјесеци затвора због, како је наведено, службе у непријатељској, у преводу, српској војсци. Крајишник је све негирао, али није вриједило.
ТО 3 из исказа Бобана Крајишника.

– Суђење пред Војним окружним судом одржавало се пред вијећем петорице, тј. двојице судија и три поротника. Предсједник вијећа и његов замјеник били су обучени у војне униформе муслиманске војске. Предсједник вијећа је био судија Мирсад Стрика – рекао је у исказу Крајишник, осуђен у Зеници 1992. године.

Стрика је један од 13 судија и седам тужилаца који се наводе у Информацији Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина као ратни кадрови који су оптуживали и пресуђивали Србе. Против њих је поднесена пријава ВСТС БиХ, али је одбијена.

– ВСТС је и поред 1.000 страница доказа против тих судија и тужилаца одбио пријаву и рекао да је доставимо на поступање у Тужилаштво ако постоји елемената кривичног дјела. Наравно, ни само Тужилаштво се није очитавало о томе. Постоје докази да је управо Стрика учествовао у монтираним процесима против Срба као судија Окружног војног суда у Зеници и Војног суда у Сарајева, на основу чега су Срби пролазили најгоре облике торитуре – каже Милорад Којић, бивши директор Републичког центра за истраживање рата , ратних злочина и тражење несталих.

У ОХР-у кажу да није на њима да провјеравају наводе из медија о ратној прошлости судије који ће судити предсједнику Републике Српске, упућују нас на ВСТС БиХ. А тај исти ВСТС је 2017. одбио пријаву Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина против више ратних судија и тужилаца који и данас раде у Суду и Тужилаштву. Тако да се круг саршено затворио, биографије опране и постављена сцена да се пресуди предсједник, а тиме и Република Српска.

 

 

ИЗВОРРТРС
Претходни текстЕмисија “Актуелно”, о раду Центра за културу и информисање Источна Илиџа
Сљедећи текстСлавија побједом над Леотаром добија бодове и самопоуздање