У Републици Српској је у прошлој години рођено 9.309 дјеце, а умрло је 13.508 људи, док је стопа природног прираштаја имала негативну вриједности од 3,7, подаци су Републичког завода за статистику.
У односу на 2022. годину број живорођених већи је за 191, а број умрлих мањи за 2.755.
Од 2002. године природни прираштај Републике Српске је негативан, а континуитет пада указује на све већи број умрлих, а мањи број живорођених.
Просјечна доб мајке при рођењу првог дјетета у Републици Српској у прошлој години износила је 28,1 годину, односно 0,4 године више него у 2022. години.
Вишегодишњи подаци показују да жене одгађају рађање дјеце и да се просјечна доб мајки приликом рађања дјеце повећава.
Према посљедњем расположивом податку Евростата за 2022. годину, укупна просјечна доб мајке при рођењу дјетета у ЕУ износила је 31,1 годину.
Од укупног броја живорођене дјеце, око 78,9 одсто роди се у доби мајки од 25 до 39 година.
У прошлој години је забиљежена највиша стопа укупног фертилитета, посматрајући период од 2003. године, од када се рачуна ова стопа.
Стопа укупног фертилитета, односно број живорођене дјеце по једној жени, у прошлој години износила је 1,45, док је најнижа стопа укупног фертилитета, у посматраном периоду, забиљежена 2011. године када је износила 1,27.
У Републици Српској проценат живорођене ванбрачне дјеце у укупном броју живорођених износио је 17,5 одсто и у односу на претходну годину је повећан за 2,5 одсто.
Од укупног броја живорођене ванбрачне дјеце, 93,2 одсто њихових родитеља живи заједно.
Просјечна доб мушкараца који су умрли у прошлој години износила је 72 године, а за жене 78 година.
У односу на 2022. годину, просјечна доб преминулих мушкараца је у благом паду, док је код жена у благом порасту.
Од укупног броја преминулих, свако шесто лице је било млађе од 65 година.
Водећи узрок смрти у Републици Српској биле су болести крвотока, гдје од укупног броја умрлих од ових болести жене чине 54 одсто.
Наредни узрок смртности су тумори од којих је умрло 58,6 одсто мушкараца и 41,4 одсто жена.
