У Мостару и Невесињу данас ће бити обиљежена 31 година од егзодуса и страдање мостарских Срба и Дан несталих источне Херцеговине.
У Старој цркви Рођења Пресвете Богородице у Мостару у 9.00 часова биће служен парастос, а у 10.00 часова планиран је обилазак мјеста на Буни гдје је прије 31 годину убијено 29 војника и цивила.
„Симболичним бацањем цвијећа у ријеку и прислуживањем свијећа, вратићемо сјећање на убијене и оне за које нам тврде да их нема“, поручили су из Општинске организације погинулих и несталих и подсјетили да је 31 годину послије и даље непозната судбина 81 лица.
Цвијеће ће бити положено на Споменик слободе у Невесињу у 11.30 часова и на спомен-костурницу у 12.00 часова.
Јун мјесец 1992. остаће трајно урезан у сјећање српског народа из долине Неретве када је у неколико јунских дана од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба, запаљена и уништена већина имовине, а више стотина лица погинуло и нестало.
У великој војној акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве.
Напади су почели 7. јуна на Домановићима, а 14. и 15. јуна водиле су се борбе у градској зони Мостара. Петнаестог јуна 1992. запаљена је и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, симбол и срце српског идентитета Мостара и тада највећа православна богомоља на Балкану.
Након тога, запаљени су и сви православни храмови у долини Неретве, а већ 18. јуна, већина српског становништва Мостара, протјерана је из свога града.
У јуну је запаљен и порушен м Манастир Житомислић, Стара црква Пресвете Богородице, а након тога, у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској оштећен је и девастиран најмање 81 објекат Српске православне цркве. Од овога броја њих 24 налазили су се на подручју општине Мостар.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица, у регији Херцеговина убијено је 1.576 лица. Током 1991. године убијено је 28 лица, 1992. године 1.020, 1993. године 198 лица, а 1994. године 143.
Године 1995. убијено је 155 лица, након 31. децембра 1995. године 27, те још пет за која није могуће са сигурношћу утврдити тачну годину страдања.
Према полној структури, убијено је 1.413 мушкараца и 163 жене. Статус војника имало је 1.171 лице, а 405 њих били су цивили.
На подручју општине Мостар убијено је 526 лица српске националности, и то 380 војника и 146 цивила. Посматрајући полну структуру, ријеч је о 470 мушкараца и 56 жена.
Осим ових лица, најмање девет цивила и 49 војника из Мостара смртно су страдали изван територије општине Мостар. То укупну бројку страдалих повећава на 584 лица, а још се трага за 83 лица.
Према прелиминарним резултатима истраживања на територији Мостара, постојало је десет логора и мјеста заточења за Србе. Срби из Мостара одвођени су и у логоре у другим општинама, те је евидентирано да су затварани у најмање 28 логора и мјеста заточења. Ови подаци не обухватају мјеста заточења која су се налазила у приватним објектима, гдје су Срби затварани појединачно или у мањим групама.
Најзлогласнија мучилишта били су некадашња војна амбуланта, сједиште ХОС-а, затвор „Ћеловина“ у Мостару, али и логор „Дретељ“ у Чапљини, логор у Љубушком, те злогласни логор „Лора“ у Сплиту.
Према до сада обрађеним подацима, током рата, у великим размјенама између зараћених страна, евидентирано је најмање 843 српских логораша из Мостара и других мјеста у долини Неретве.
Kада су у питању судски процеси за злочине над Србима у Мостару, пред Судом БиХ вођена су два процеса за злочине у логору „Дретељ“. У овим процесима, правоснажно је осуђено шест лица. Остали поступци водили су се или се тренутно воде за злочине над Србима у долини Неретве и ријеч је углавном о злочинима почињеним на подручју општине Kоњиц.
Осим уништавања материјалних трагова културе, идентитета и споменичке баштине, српски народ претрпио је и велику материјалну штету, с обзиром на то да је највећи број објеката, који се налазио у приватном власништву, био запаљен, опљачкан, оштећен или узурпиран. Укупна материјална штета никада није с прецизношћу утврђена.
Политичке и војне околности које су довеле до егзодуса и страдања Срба из долине Неретве, још су неразјашњене.
