Свечаном академијом и концертом гудачког оркестра „Камерата академика“, синоћ је у препуној сали Дома Оружаних снага у Сарајеву обиљежено 120 година Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у овом граду.
Предсједник СПКД „Просвјета“ Недељко Маслеша рекао је да су прије 120 година угледни грађани тога доба у Сарајеву организовали „Просвјету“ с циљем његовања и чувања традиције, културе и обичаја српског народа у овом граду и широј околини.
– Све од тог времена до данас наше друштво је јако повезано са градом Сарајевом, његовом културом, традицијом и духом и ми смо врло поносни да смо носиоци његове „Шестоаприлске награде“, као и Плакете Кантона Сарајево – навео је Маслеша.
Он је додао да су у мјесецима који су предходили овом вечерашњем догађају низом манифестација настојали да на адекватан начин обиљеже овај велики јубилеј.
– Свечана академија је круна и врхунац тог нашег меморисања и обиљежавања овога великог јубилеја – оцијенио је Маслеша и изразио наду да ће велику подршку публике имати и 5. јануара наредне године на традиционалном „Божићном концерту“, када завршавају обиљежавање јубилеја.
Предсједник Управног одбора Друштва Дејан Гарић истакао је да је 120 година „Просвјете“ велики јубилеј, да Срби требају да буду поносни на то и да прате трагове који су 1902. године зацртали њихови преци, који су зачели ову велику институцију.
– „Просвјета“ се труди да прати оне трагове са почетка 20. вијека и мислим да у томе добрим дијелом и успијевамо. Неписменост и непросвијећеност се добрим дијелом искоријенила, али остало је много тога што се мора урадити – истакао је Гарић.
Он је навео да „Просвјета“ у Сарајеву и данас ради, као и у осталим дијеловима БиХ.
– Однос власти према „Просвјети“ у Сарајеву зависи од нивоа до нивоа, али у суштини нисмо незадовољни. Коректни су, добро сарађујемо са већином институција, али највећи проблем који се треба ријешити на нивоу БиХ је питање реституције – навео је Гарић.
Он је додао да је скоро сва имовина која је 1949. године отета, не само „Просвјети“, него и свим другим националним друштвима, национализована и да још није враћена.
Гарић је констатовао да се још не назире рјешавање тог великог питања, које ће, по његовој оцјени, кад тад морати бити ријешено.
– Примјера ради `“Просвјета“ у Сарајеву је и дан данас подстанар у своме дому који је изграђен средствима легатора, добротвора, чланова, утемељивача, свих оних који су 1911. на 1912. годину подигли Просвјетин дом. Ми и данас плаћамо закупнину општинским властима овдје у Сарајеву како бисмо боравили у нашим просторијама – истиче Гарић.
Он констатује да још нема никаквих индиција да ће се то питање почети рјешавати.
– Већ десет година приједлог закона стоји у ладицама Парламентарне скупштине БиХ и не назире се да ће га ико почети рјешавати – напомиње Гарић.
Он је рекао да су задовољни посјетом публике вечерашњој академији и додао да су све манифестације „Просвјете“ посјећене до посљедњег мјеста и да се увијек тражи столица више.
Диригент гудачког оркестра „Камерата академика“ Тијана Вигњевић истакла је да су вечерас изведени бисери литературе писани за гудачки оркестар.
– Дјела која смо извели позната су и онима који можда не прате класичну музику и нису њихови љубитељу. Моцартово дјело написано је прије 250 година и даље је актуелно и врло популарно – оцијенила је Вигњевићева.
Она је додала да су сва дјела која су изведена изузетна, те да је задатак музичара да пренесу емоцију.
– Ако то не радимо, онда смо лажни и не радимо свој посао како треба или га радимо само да подилазимо публици. Врло важно је да музичар буде искрен и према себи и према публици – истакла је Вигњевићева.
Она је подсјетила да је гудачки оркестар „Камерата академика“ 2007. године основао маестро академик Теодор Романић, који је како је био и њен професор.
Вигњићева је напоменула да оркестар има 34 члана и да га чине продесионални музичари и студенти са Академије у Сарајеву.
Подијељене су и Велике повеље „Просвјете“ „сестринским“ друштвима – јеврејском друштву „Ла беловаленција“, хрватском „Напретку“ и бошњачком „Препороду“.
