Парк природе „Тара“ једно је од 32 заштићена подручја у Републици Српској које се истиче изузетном амбијенталном и естетском вриједношћу којој доприносе разноврсни, живописни пејзажи, изјавила је Срни министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске Сребренка Голић.
Голићева је навела да се долина ријеке Таре, коју је прошле седмице Влада Српске прогласила заштићеним подручјем, налази на подручју општине Фоча и обухвата површину од 14.453 хектара.
– Циљ је заштита и очување јединствених и атрактивних морфолошких особина овог подручја, које чини ерозиони ријечни облик рељефа, представљен клисурастом, дубоко усјеченом долином ријеке Таре, која на великом дијелу има одлике кањона – рекла је Голићева.
Она је додала да је најизраженији развој кањона у ширем подручју Мештревца, гдје су долинске стране урезане у тријаске седименте, претежно кречњаке, достижући дубину од хиљаду метара.
Голићева је истакла да се у Парку природе „Тара“ својом атрактивношћу истичу бројни видиковци на ивицама кањонске долине Таре, те да пејзажној вриједности и разноврсности подручја доприносе и притоке ове ријеке – Љутница, Шипчаница и Скакавац.
Она је рекла да је Тара препознатљива по бројним брзацима, односно мањим слаповима и буковима који су цијелом дужином кроз заштићено подручје испреплетани са мирнијим дијеловима тока.
Голићева је навела да је издвојено 27 букова, али да нису забиљежени виши слапови и водопади.
– То показује већи степен усаглашености уздужног профила Таре, у односу на њене притоке Љутницу и Шипчаницу које одликује још израженији уздужни нагиб корита исказан у бројним слаповима и водопадима високим и по десетак и више метара. Клисурасто-кањонске долине ових токова, уз исту такву долину Скакавца са притокама на сјеверу, који припада сливу Ћехотине, представљају значајне и вриједне објекте геонасљеђа – нагласила је Голићева.
Према њеним ријечима, вегетација подручја веома је разноврсна и условљена значајним дијапазоном различитих еколошких фактора, како климатских, орографских и едафских, тако и биотичких, са дугорочним и значајним утицајем човјека.
– Дубоки кањон Таре и највиши врхови планине Љубишње значајни су центри ендемизма и реликтних биљака, што је условило развој реликтних и ендемичних биљних заједница – истакла је Голићева и навела да је на истраженом подручју регистровано 966 биљних врста.
Она је додала да је Парк природе „Тара“ богат и објектима културно-историјског и градитељског насљеђа.
Иницијативу за проглашење Парка природе „Тара“ покренуо је Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, а управљање Парком повјерено је предузећу „Шуме Републике Српске“, односно Шумском газдинству „Маглић“ у Фочи.
У Републици Српској под заштитом је око 68.000 хектара, што представља 2,75 одсто територије Српске.
