– Дјечија тијела, каже гробар, била су спакована у киштре и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани поклопци. У једној киштри могло је бити и по осморо до 10 дјеце – наведено је у свесци гробара Иловара, која се чува у Музеју на Мраковици.
Реагујући на писмо загребачкиx надбискупа, који негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за дјецу у Другом свјетском рату, Тулековићева је навела да је чувар гробља сахрањену дјецу рачунао на „куне“ и „комаде“, а да је рачуне својим потписом овјеравала часна сестра Гауденција.
На првој страници дневника записано је да је 22. јула 1942. сахрањено 107 дјеце. Онда стоји рачун и потврда: „Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за 100 комада дјеце покопане“.
У медијима је јуче објављено писмо које су хрватски бискупи упутили Његовој светости патријарху српском Порфирију.
Два мјесеца од одлуке Светог архијерејског Сабора СПЦ и двије седмице од првог обиљежавања празника Свете дјеце новомученика јастребарских и сисачких, 13. јула, загребачки надбискупи предвођени Јоспом Бозанићем, негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за дјецу у Другом свјетском рату, већ тврде да је то било „прихватилиште“ у којем су наводно часне сестре лијечиле дјецу.
У опширном отвореном писму објављеном на сајту Загребачке надбискупије патријарху српском Порфирију, Сабор Српске православне цркве се оптужује да је овом одлуком и обиљежавањем, како кажу, прихватио реторику и комунистичку пропаганду која је, тврде, препуна неистина и манипулација којима се наводно недужнима покушава подметнути кривица.
Они тврде и да СПЦ шири неистине везане за улогу Римокатоличке цркве у Хрватској и надбискупа Алојзиоја Степинца у Другом свјетском рату и да га клевеће.
