Сутра се навршавају 32 године од убиства четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару.
Убијени су Раде /36/, његова супруга Јованка /32/ и њихова два малољетна сина Дејан /14/ и Ненад /10/, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“.
Ово кривично дјело оквалификовано је као класично убиство, а не као ратни злочин.
За убиство породице Радосављевић на 15 година затвора осуђен је некадаши припадник хрватске војске Јожица Мудри, који је одавно изишао из затвора и данас живи у Дарувару као „угледан домаћин и `заслужни учесник Домовинског рата`“.
„Веритас“ наводи да Мудри не пропушта прилику да се Милици, сестри убијеног Радета, приликом сусрета насмије у лице.
Мудри је 25. фебруара 1992. године убио чланове српске породице Радосављевић у њиховој кући, пуцајући им из непосредне близине из пиштоља у главу.
Пошто је дјечак Дејан и након пуцњаве давао знакове живота, Мудри му је кухињским ножем задао још осам убодних рана по грудном кошу и стомаку.
Убица је минирао кућу породице Радосављевић пластичним експлозивом, а претходно је опљачкао.
Мудри је 7. јануара 1994. године проглашен кривим за четири убиства, тешко дјело против опште сигурности и за крађе, те правоснажно осуђен на јединствену казну од 13 година затвора, коју је касније Врховни суд преиначио казну на 15 година.
Убица је у току кривичног поступка тврдио да се на ликвидацију Радосављевића
одлучио након што му је његов командир Мирослав Губеровић у једном локалу, у који је навратио и убијени Раде Радосављевић, рекао „да вечерас мора ликвидирати тог смрада“.
Мудри је тврдио да му је командир у ту сврху дао и кола на располагање и припадника њихове јединице Мирослава Моулиса да му покаже Радетову кућу.
Радетов отац Петар и сестра Милица по правоснажности пресуде поднијели су тужбу
против Хрватске ради накнаде штете, али у међувремену је Петар умро, док је захтјев сестре Милице одбијен, и морала је да плати трошкове парнице од 25.000 евра.
Хрватски Врхови и Уставни суд су у обрлазожењу одбијања захтјева образложили да Милица у тренутку смрти није живјела са братом и његовом породицом, те да јој не припада ни право на нематеријалну штету као насљедници оца Петра.
И мајка убијене Јованке, Пела Медаковић, такође, је тужила Хрватску за накнаду штете због убијене кћери и два унука, јер је војник-убица дјело починио оружјем, чији је власник држава Хрватска.
Међутим и њена тужба је одбијена, уз образложење да „штетна радња није ни у каквој вези са обављањем војне службе“, а Пела је морала да плати судске трошково 1.300 евра.
„Веритас“ напомиње да су у то вријеме у Хрватској ликвидиране и четворочлана породица Козбашић у Петрињи у новембру 1991. године, трочлане породица Зец у Загребу у децембру 1991. године, четворочлана породица Ченгић у Ервенику код Книна у јануару 1992. године, као и четворочлана породица Олујић из Церне код Жупање у фебруару 1992. године.
У саопштењу се оцјењује да убиство породице Радосављевић из Дарувара спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих, због њихове етничке припадности.
Супружници у овим породицама били су мјешовитог хрватско-српског састава, осим породице Радосављевић у којој су оба супружника били српске националности.
