Посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ требали би да у петак, 29. децембра, на хитној сједници разматрају Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ чији су предлагачи посланици Клуба СДА.
Посланик СНСД-а Милорад Којић изјавио је Срни да нема основа за упућивање измјена и допуна Изборног закона БиХ по хитној процедури с обзиром на то да у тексту овог законског акта пише да ће се нове технологије примјењивати од избора 2026. године.
Он је рекао и да се приликом стављања у процедуру овог приједлога није водило рачуна о томе да нису испуњени ни услови Јединствених правила за израду прописа с обзиром на обим измјена и допуна текста закона.
Којић је рекао да СНСД јесте за измјене Изборног закона које ће донијети и усагласити представници парламентарних партија, а не неко наметнути са стране.
– Ствара се потпуно оправдана сумња да су ове измјене и допуне писане у ОХР-у, а СДА их је ставио у парламентарну процедуру – истакао је Којић.
Он је рекао да измјене овог закона, чији основни текст има више од 220 чланова, подразумијевају измјене и допуне 133 члана, а Јединствена правила за израду правних прописа у институцијама БиХ предвиђају да ако измјене и допуне прелазе половину основног текста закона, мора да бити донесен нови закон.
Којић је указао да не треба занемарити ни чињеницу да је од 2001. године и основног текста закона било више од 20 измјена и допуна Изборног закона.
– То значи да формално не може ући у процедуру измјене и допуне, већ би морао бити донесен сасвим нови закон. Видимо да се кроз примјену нових технологија углавном позива да ће то бити уређено правилницима које ће донијети Централна изборна комисија БиХ. То значи да се ЦИК-у дају већа овлаштења од Парламентарне скупштине БиХ, односно законодавца који треба да донесе нови закон, што је супротно свим правним стандардима – нагласио је Којић.
Којић је појаснио да се подзаконским актима не може прописати више права него што је прописано самим текстом закона, те навео да би основе примјене увођења нових технологија морале бити прописане законом, а подзаконским актима би се те основе могле разрадити.
– Без обзира што они то називају техничке измјене и допуне, нисмо за Шмитов, нити било кога другог, већ да се донесе закон који ће бити усаглашен на нивоу представника парламентарних партија – поручио је Којић за Срну.
Један од предлагача посланик Един Рамић изјавио је Срни да приједлог Клуба СДА представља покушај да домаћи политички актери нађу рјешења без интервенција ОХР-а.
– Приједлог се односи на интегритет изборног процеса и мањи дио чланова који су мање-више били усаглашени приликом разговора у Неуму. Није нека свеобухватна интервенција у Изборни закон и ријеч је више о техничким измјенама које штите интегритет изборног процеса. Било би практичније и боље него наметање јер су мање-више сви истицали да желе фер и коректне изборе – нагласио је Рамић.
Он сматра да би се требало бавити и темама као што је дијаспора и права људи који су имали право гласа на подручју Републике Српске 1991. године, али тек када се на сто стави цјелокупна реформа изборног процеса.
Захтјев за разматрање по хитном поступку поднијели су предлагачи овог законског акта посланици Шериф Шпаго, Шемсудин Дедић, Един Рамић, Сафет Кешо, Денијал Тулумовић, Амор Машовић, Нермин Мандра и Мидхат Чаушевић.
Кристијан Шмит затражио је уторак, 19. децембра, да парламент БиХ изгласа измјене Изборног закона БиХ. Он је парламенту БиХ дао рок за измјене, и то у дијелу који се односи на такозвани интегритет избора, електронско бројање гласова и идентификацију гласача, а ако се то не деси запријетио је да ће он то урадити наметањем.
Почетак хитне сједнице Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ заказан је за петак, 29. децембар, у 10.00 часова.
