Специјалиста неурологије у Болници „Србија“ у Источном Сарајеву, Андреа Сладоје, рекла је да у Републици Српској око 6.000 људи болује од епилепсије, поручујући да је потребно избјећи њихову стигматизацију и омогућити нормално функционисање, како у радној средини, тако и у слободним активностима.
Она је појаснила да је епилепсија хронично неуролошко обољење, које се карактерише спонтаним понаваљањем епилептичних напада усљед хиперексцитабилности коре мозга, саопштено из Болнице „Србија“.
Сладојева је, поводом Свјетског дана подршке обољелим од епилепсије, навела да један епилептични напад не значи да пацијент има епилепсију, јер се изоловани напад може јавити код сваке здраве особе.
„Дијагноза епилепсије може се поставити након два или више непровоцираних епилептичних напада. Укупан број обољелих од епилепсије је од пет до 10 особа на њих 1.000. У класификацији епилептичних напада разликујемо фокалне и генерализоване нападе“, истакла је Сладојева.
Она је појаснила да се генерализовани напади одликују поремећајем стања свијести и обостраним, најчешће симетричним, моторним симптомима и синхроним икталним ЕЕГ пражњењима, а ту се убрајају апсансни напади, генерализовани тонично клонични, атонични напади и миоклонични напади.
„Генерализовани тонично клонични напади су оно што најчешће изазива забринутост будући да су симптоми који их прате губитак свијести, генерализоване клонизме цијелог тијела, често угриз језика, поремећај контроле сфинктере, а након свега наступа и постиктална фаза када се пацијенти жале на продужену главобољу, замор и болове у мишићима“, испричала је Сладојева.
Фокални напади се дијеле на једноставне и комплексне, у зависности од квалитета свијести током напада. Једноставни фокални напади могу бити моторни, сензитивни, вегетативни и психички, а посебна група су и фокални напади са секундарном генерализацијом.
Према ријечима Сладојеве, сваком пацијенту са сумњом на епилепсију неопходно је урадити неуроимиџинг, како би се искључила друга обољења, попут можданих удара, тумора мозга, као и комплетну лабораторијску дијагностику, ЕЕГ преглед, а у посебним ситуацијама ради се и цито-биохемијски преглед ликвора.
Она је нагласила да постоји широк спектар лијекова за лијечење епилепсије.
Лијекови новије генерације немају ни хронична нежељена дејства, а индиковани су и код жена у репродуктивном периоду што омогућава и бољу контролу напада код жена у генеративном периоду. Избор антиепилептика зависи од типа епилетичног напада, узраста пацијента, пола, коморбидитета и на основу тога неуролог одлучује који лијек ће увести у терапији.
„Уколико се нађемо у ситуацији да неко од наших укућана или доживи епилептични напад никако не треба покушавати методе чупања језика, отварања вилице, шамарања и дозивања особе током контракције. Неопходно је пружити прву помоћ, окретањем пацијента на бок.
Свјетски дан подршке обољелима од епилепсије познат је као „Љубичасти дан“.
Ова боја асоцира на боју лаванде и повезана је са осјећајем усамљености, који се учестало јавља као посљедица друштвене стигматизације и изолације лица са епилепсијом.
