У Сокоцу је све спремно за међународни научни скуп необичне тематике, на којем ће учествовати историчари и професори универзитета из Новог Сада, Београда, Осијека, Подгорице, Цетиња и Источног Сарајева. Сви они ће говорити о хајдуцима.
Научни скуп “Хајдуци у српској историји и памћењу” биће отворен 10. августа у порти манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији код Сокоца, у оквиру манифестације “Теби, горо Романијо”.
Организатор скупа је соколачка Установа за културу “Перо Kосорић”, а сарадњи са Матицом српском из Новог Сада. Учесници ће говорити о хајдучији у Славонији, Срему, у Мачви, те на тромеђи Босне, Лике и Далмације, те о улози хајдука за вријеме Првог и Другог српског устанка, њиховом утицају на Бечки рат и заступљености прича о хајдуцима у епским пјесмама и у образовном систему.
Неки од радова посвећени су Баји Пивљанину, харамбаши Стојану Kовачевићу и хајдуцима из породице Милановића.
Интересантно је да није најављен ниједан рад посвећен Старини Новаку, хајдуку којег на Романији сматрају битним дијелом свог националног и локалног идентитета.
Мада нема историјских извора који би то потврдили, вјерује се да је Старина Новак хајдуковао на овим просторима, а једна пећина на Романији се зове Новакова пећина.
Управо под утицајем митова везаних за овог хајдука, Новак је често име на Романији.
У Сокоцу од 2020. постоји мурал с Новаковим ликом, којег је осликао београдски умјетник Милан Милосављевић Деркос. Деркос је Новака насликао на основу слике чувеног сликара Уроша Предића, која је заснована на епским народним пјесмама.
Иначе, Старина Новак је историјска личност и сматра се једним од првих бораца против турске владавине, који је хајдуковао још у 16. вијеку.
У Румунији га славе као националног јунака.
Kако је забиљежено у “Историјском забавнику”, Баба Новака Румуни везују за вријеме владавине кнеза Михаја Храброг, који се борио за ослобођење од Турака 1595. године.
Он је чету српског хајдука примио у своје редове, а Новака поставио за једног од највиших команданата своје војске.
