Већ годинама пар рода су током љета стални „становници“ насеља Бјелосављевићи у Гласиначком пољу код Сокоца.
То се овдје сматра добрим знаком, јер роде не само да „доносе дјецу“, него и срећу тамо гдје се одомаће. А да су се оне у Бјелосављевићима одомаћиле доказ је и то да су умјесто досадашњег једног гнијезда на једном од далеководних електричних стубова недалеко од магистралог пута Подроманија – Рогатица, изводиле младе и пред хладне и сурове соколачке зиме одлазиле у топлије крајеве и поново се у прољеће враћале на старо гнијездо, кога су соколачки електричари једне године чак и срушили, али су роде направиле ново и остајале у Гласиначком пољу.
Ове године десило се нешто ново. Уз старо гнијездо, које је прољетос усељено, роде са Гласинца, направиле су и друго, ново. И опет је у питању стуб електричног далековода, али засад са нешто мање материјала од кога је гнијездо направљено. Штедња или лијени мајстори, питају се у Бјелосављевићима, селу које је недавно добило и нову цркву?
То ипак није сметало заљубљеном пару, да се родитељски брину о младим птићима чији су отац и мајка, највјероватније рођени у старом гнијезду и као млади завољели гласиначке перивоје и ту свили своје гнијездо, тик уз магистрални пут који пространо Гласиначко поље дијели на два дијела.
Неко је већ избројао да се Гласиначким пољем шепури чак 11 рода и да много не зазиру кад магистралним путем према Рогатици или обратно тутње и највећи камиони или друга брза возила.
